Jonizujuće zračenje i trudnoća

Izloženost jonizujućem zračenju, a posebno većim dozama veoma nepovoljno deluje na ljudski organizam. Ovo delovanje je na subcelularnom nivou i posledice se mogu podeliti na somatske i genetske. 

Izloženost jonizujućem zračenju, a posebno većim dozama veoma nepovoljno deluje na ljudski organizam. Ovo delovanje je na subcelularnom nivou i posledice se mogu podeliti na somatske i genetske. Osetljivost pojedinih tkiva je različita i obrnuto je proporcionalna njihovoj izdiferenciranosti. Ova činjenica omogućava i primenu jonizujućeg zračenja u terapiji malignih oboljenja, jer su maligne ćelije slabije diferencirane od normalnih i samim tim osetljivije na dejstvo zračenja.
U svakodnevnom životu se susrećemo sa mnogobrojnim izvorima jonizujućeg zračenja. Ovi izvori su prirodni i veštački. Prirodni fon zračenja potiče od kosmičkog zračenja i od rađiopaktivnih elemenata u Zemljinoj kori i na njega, uglavnom, nije moguće uticati. Veštački izvori su iz dana u dan sve brojniji i značajno doprinose humanoj patologiji. Pored uređaja koji u svom radu koriste radioaktivne izotope ili stvaraju jonizujuće zračenje (gromobrani, TV i dr.) zloupotrebe kao što je primena nuklearnog oružja i udesi u nukleamim centralama i postrojenjima, značajan faktor je i medicinska primena zračenja. Ova primena može biti u dijagnostičke i terapijske svrhe.
Pošto je dejstvo jonizujućeg zračenja posebno nepovoljno na reproduktivne organe i tkiva u razvoju, će se potreba za većom pažnjom u njegovoj primeni kod osoba u  
reproduktivnom periodu, dece, posebno kod žena, a naročito u trudnoći. Kod dece i osoba u reproduktivnom periodu obavezna je zaštita gonada pri rendgenskim pregledima, a kod žena u reproduktivnom periodu dozvoljena je samo u prvoj polovini menstrualnog ciklusa. Ovo je regulisano i posebnim zakonskim propisima.
Kod trudnica se izbegava izlaganje jonizujućem zračenju koliko god je to moguće, a kada se mora primeniti sprovode se posebne mere zaštite začetka ili ploda. Izlaganje zračenju može u prvom trimestru trudnoće izazvati promene inkopatibilne sa životom i samim tim dovesti do prekida trudnoće (spontani pobačaj i missed abortion). U ovom periodu može doći i do indukcije malignih oboljenja ploda, koja će se ispoljiti posle rođenja (period latencije može biti više godina, pa čak i više desetina godina). Moguća su i genetska oštećenja koja će se ispoljiti tek u sledećim generacijama. U kasnijim fazama trudnoće može doći do poremećaja razvoja pojedinih organa i sistema. Zbog svega navedenog, još jednom ističemo vanrednu pažnju koju treba pokloniti primeni jonizujućeg zračenja u trudnoći. Poseban problem su žene koje profesionalno dolaze u dodir sa izvorima zračenja i one moraju u trudnoći da privremeno napuste svoja radna mesta i da rade u uslovima gde nema izloženosti zračenju.
U slučajevima nehotičnog izlaganja većim dozama jonizujućeg zračenja u trudnoći, zbog nedijagnostikovanog graviditeta ili kada je u pitanju apsolutna indikacija za primenu zračenja, bilo u dijagnostičke, bilo u terapijske svrhe, traba najozbiljnije razmotriti blagovremeni prekid trudnoće, da bi se izbegle genetske promene ili rođenje oštećenog ploda. Time se i trudnica oslobađa straha da će roditi dete koje ima ova oštećenja i koje je manje sposobno za život.