Sa doktorom Borislavom Dolamićem, specijalistom interne medicine razgovaramo o zaštiti srca i krvnih sudova u doba korone.
Pandemija Covid 19 opterećuje zdrastveni sistem. Ograničena je, kako mogućnost samog kontakta sa lekarom, tako i vreme provedeno sa njim. Zbog toga svi moramo biti jako precizni i fokusirani prilikom pregleda – i pacijenti kada objašnjavaju opšte stanje, ali i mi lekari kada određujemo samu strategiju lečenja.
Kardiovaskularne bolesti (KVB) su prve na listi Svetske zdravstvene organizacije, kako po broju obolelih tako i po učestalosti fatalnih ishoda. Bolesti srca i krvnih sudova, kao i hipertenzija (povišen krvni pritisak) čine ukupno 52% svih poznatih nezaraznih bolesti današnjice. Za njihovo lečenje se izdvaja gotovo 90% sredstava određenih za zdravstvo u svetu. Studije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazuju na to da samo 51% pacijenata uzima propisane doze lekova za povišeni krvni pritisak. Među pacijentima kojima su propisani beta blokatori, nakon infarkta, samo 45% je redovno uzimalo ove lekove tokom prve godine po napuštanju bolnice, a najveći broj je od terapije odustao upravo tokom početnih meseci nakon otpusta.
Kako osoba stari, povećava se rizik za kardiovaskularne bolesti, a ako se pridodaju faktori rizika, tada se taj ukupni rizik znatno povećava. Danas je potvrđeno preko 250 faktora rizika. Nedostatak vitamina D je faktor rizika, povišene vrednosti homocisteina takođe, nizak nivo vitamina K2 koji utiče na kalcifikaciju krvnih sudova, nizak nivo C vitamina, takođe. Jedan faktor sam za sebe nije dovoljan. Faktrori idu zajedno, prisustvo više faktora višestruko povećava rizik od oboljevanja. Zbog toga su kardiovaskularne bolesti su jedan od najčešćih uzroka oboljevanja i smrtnosti.
Nedavno je objavljeno istraživanje italijanskih naučnika koji su proučavali efekat zaključavanja populacije u Italji na početku pandemije Covid 19. Ustanovljeno je da su Italijani mnogo često koristili „nezdrave“ namirnice u ishrani, poput masti životinjskog porekla i brzu hranu, a nisu se pridržavali opštih preporuka higijensko-dijetetskog režima života (korigovanja ishrane, redovnih obroka, unosa svežeg voća i povrća, povećanja fizičke aktivnosti) što će se, nažalost, u budućnosti, odraziti težim i lošijim prognozama kako u broju obolelih, tako i u broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti.
Na osnovu svega navedenog, jasno je da treba da težimo da u potpunosti eliminišemo ili bar da bolje kontrolišemo sve faktore rizika na koje možemo uticati. U faktore rizika koje možemo kontrolisati spadaju povišene vrednosti krvnog pritiska, povišene vrednosti masnoća i šećera u krvi, pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, nezdrava ishrana, psihički stres, prevelika upotreba alkohola. Jedan od najnovijih i veoma značajnih faktora rizika na koji možemo da utičemo je i homocistein. Povećana koncentracija homocisteina prouzrokuje ubrzanje procesa ateroskleroze i dovodi do povećanja rizika od neželjenih kardiovaskularnih i cerebralnih događaja.
Istraživanja su pokazala da 58% osoba u Srbiji ima urođenu gensku promenu koja dovodi do nedostatka folne kiseline, a samim tim i povišenih vrednosti homocisteina. Mnogi lekovi (Metfotmin, Pantoprazol, Metotrexat) svojim delovanjem direktno i indirektno povećavaju nivo homocisteina, pa je korišćenje preparata folne kiseline od izuzetnog značaja. Njene rezerve u organizmu nisu velike, zbog čega je izutetno bitno da se unosi u organizam, kako u primaroj prevenciji, tako i kod osoba koje su već imale problema sa srcem i krvnim sudovima.
Nedostatak vitamina D3 ima 70% ljudi. Novija istraživanja pokazuju da je vitamin D odgovoran i za zdravlje kardiovaskularnog sistema putem različitih mehanizama. Vitamin C jakim antioksidativnim delovanjem sprečava oštećenja zidova krvnih sudova i širenje upale, čime se usporava proces ateroskleroze.
Svojim pacijentima preporučujem CardioVitamin®, zbog toga što sadrži aktivan oblik folne kiseline i vitamine B6 i B12, koji pomažu da se snizi nivo homocisteina, a samim tim smanji i rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Jednostavnom upotrebom jedne kapsule na dan, značajno doprinosimo našem zdravlju, našem srcu i krvnim sudovima.
Treba da znamo da iskoristimo šansu koja nam je data. Krenimo na vreme! Imamo samo jedno srce i njega treba da čuvamo. Ako ga izneverimo, pitanje je da li će nam ono pružiti drugu šansu.
