16. 04. 2014
Ukusno zelenilo: začinsko bilje uspeva na svakoj strani sveta ako se pravilno uzgaja i ima dovoljno svetla, a jelo je slasnije ako se listići beru ujutro.
Začinsko bilje u posudama odlično će uspevati samo ako ima dovoljno svetla, pa ga je idealno staviti na prozor s južne strane, ali poslužiće i istočna. Ali, ne samo da biljke valja staviti u blizini svetla nego i na mesto na kojem će svi ukućani moći da uživaju u njihovom zelenilu.
Dobro je i da su što bliže kuhinji jer ćete ih tako sigurno češće upotrebljavati i negovati. Možete da ih uzgajate u gotovo svakoj posudi, a jedini uslov su da imaju rupe kroz koje će voda iscuriti u tanjir na kojem će se tečnost sakupljati. Možete da iskoristite i plastične posude u kojima je bila hrana poput onih za margarin ili jogurt. Ali, i one moraju da budu izbušene te očišćene od hrane i deterdženta. Zemlja u kojoj će biljke rasti mora da bude što kvalitetnija.
Izbegavajte onu iz bašte jer može da sadrži mikrobe ili larve koji će sprečiti rast biljke. Umesto nje, stavite sterilisanu zemlju koja može da se nabavi u centrima za prodaju cveća. Začinskim biljkama ne odgovara previše vlage, pa zalivajte samo kad je zemlja suva. Biljkama u glinenim posudama na južnim prozorima češće će trebati voda nego onima u plastičnim s drugih strana sveta. Potrebno ih je i prehranjivati prirodnim đubrivima, i to barem jednom u sezoni, ali bez preterivanja, naročito zimi, jer će im to oslabiti rast. Osnovno pravilo je – što manje đubriva, to bolje. Od insekata i bolesti odbranićete ih ako im osigurate dovoljno svetla i vode i ako ih redovno čistite od osušenih delova i plevite. Listove za jela najbolje je brati ujutro dok su im vlaga i miris najintenzivniji.
Ruzmarin
Voli vlagu, ali ne sme da pliva u vodi. Treba mu puno svetla i dobro prozračen prostor. Presadite ga barem jednom godišnje jer zemlja vremenom gubi hranljive sastojke. Najbolje ide uz jagnjetinu i ostalo meso.
Peršun
Ovaj osveživač daha najbolje raste na jakom suncu. Spreman je za berbu kada lišće počne da se kovrdža i kad mu izrastu izdanci sa tri dela. Peršun daje oštriji ukus svim jelima, naročito mlevenom mesu ili krompir-pireu.
Bosiljak
Ne podnosi hladnoću, pa mu je potrebno mnogo sunca. Režite cvetove čim se pojave zato što će lišće tako biti aromatičnije i bujnije. Umiruje probavu, pa dobro ide uz masnija jela, picu i špagete.
Majčina dušica
Osim što je začinska biljka, majčina dušica je i ukrasna zbog ružičasto-belih cvetova koji jakim mirisom odbijaju insekte. Odgovara joj suvo tlo, a cveta od maja do oktobra. Dobra je za variva, sosove, marinade, ribu.
Menta
Vrlo je otporna i treba je što češće podrezivati, a dobro podnosi i blagi hlad. Odličan je dodatak desertima, možete da je stavite i u vruću čokoladu ili crni čaj, a odlična je u salatama od svežeg povrća.
Majoran
Ne valja ga prečesto zalivati, a tokom dana treba mu i puno senke. Listovi mogu da se beru kad god ih ima. Može da se koristi u jelima od ribe, krompira, piletine, paštetama. Dodaje se na kraju kuvanja.
Ljute papričice
Zalivaju se tek kad je zemlja suva, a najbolje uspevaju na mestima koja nisu uvek obasjana suncem. Takođe, ne valja ih ni previše đubriti, a treba ih presaditi ili prorediti kad lišće postane pregusto. Budući da ubrzavaju metabolizam i sagorevaju kalorije, odličan su dodatak varivima, salatama i marinadama. Takođe, dobre su za zimske dane jer podižu telesnu temperaturu.
Nema komentara.