Samo sledite pet jasnih saveta izvršnog direktora Starbaksa, Hauarda Šulca (Počnite sa šoljom kafe…)
Nisam očekivao da će mi se Hauard Šulc toliko svideti. Pre svega, na njegovu knjigu, koja se zove: Onward: How Starbucks Fought for Its Life without Losing Its Soul (Napred: Kako se Starbaks izborio za život ne gubeći dušu), u početku sam gledao sa blagim potcenjivanjem. Možda mi jednostavno smetaju nepopravljivi optimisti. Možda imam otpor prema poslovnim tipovima u čijem pristupu nema izvesne doze cinizma. Možda samo ne volim izvršne direktore. Video sam ih dovoljno: najčešće veoma podsećaju na bebe. Plaču kad su gladni. Traže finu hranu na kašičicu. Dobijaju napade besa koji sve oko njih prestravljuju. Često imaju smešne frizure. Misle da se čitav svet okreće oko njih, jer je zaista tako. A na kraju? Svi ih vole. Čak i one opake. Često je, međutim, upravo izvršni direktor taj koji može da upropasti savršeno dobru firmu svojim egoizmom, narcizoidnošću i prezirom prema drugima. Pretpostavljam da mi i to smeta.
Međutim, ipak postoje izuzeci. Povremeno se pojavi poneki izvršni direktor sa vizijom, koji raznoliku, učmalu, mediokritetsku grupu ljudi može da pretvori u borbenu ekipu. Posao tada više nije samo svakodnevni teret, već postaje nešto važno i uzbudljivo, nešto što vas podstiče da ujutru ustanete iz kreveta i krenete. Sjajni izvršni direktori su retkost, a zbog toga je još važnije dobro ih poručiti i shvatiti šta izdvaja one prave od običnih pozera.
U redu, pa gde ste sada? Možda u nekom kafiću, gde ispijate šolju baš jake kafe, kakvu zbilja volite – ne onu vodenastu iz restorana. Ili ste možda već popili jednu šolju, ali već razmišljate o sledećoj. Kakvu kafu želite? Veliku, tamnu šolju duplog espresa? Kafu sa smanjenim sadržajem kofeina, mlekom i gustom penom? Izaberite svoj otrov. Nije ga tako teško naći i, za razliku od mnogih drugih stvari od kojih dosta očekujete, uvek ispunjava očekivanja. Sada je možete pronaći čak i u supermarketu. I to je sve zbog toga što je Hauard Šulc imao viziju. A bio je samo malo uvrnut, nepopustljiv, naivan i dovoljno odlučan da je ostvari – i da, pri tom, zaradi milijardu dolara.
Zato proučimo malo Šulca, jer ako ste i vi u nekom poslu, ako razmišljate o tome kako da promenite svet i da zaradite svoju prvu milijardu, njegova priča stvarno nije loš početak.
Sastali smo se u Starbaksu u Sohou. Pio je kafu, kao i ja. U tamnom odelu i sa kravatom, izgledao je potpuno spreman za sastanak glavnog odbora i imao je onu mešavinu napetosti i opuštenosti kakva se viđa kod moćnih ljudi sa ograničenim vremenom. Bio je, znate već, kul i usredsređen. Laserski pogled. Dok je pričao, naginjao se ka meni. Mada ne previše. Imao je nekakvog smisla za ravnotežu. Da, to je to. Ravnoteža. Poput visoko kvalitetne šolje kafe.
Razgovarali smo o njegovom životu, o njegovoj knjizi i naravno, o kafi. Uveravam vas: taj čovek vrlo često razmišlja o kafi.
Više u avgustovskom broju MH!
