KAŠALJ je jedan od najuobičajenijih simptoma dečjih bolesti. Iako dete koje kašlje može da zvuči kao da je veoma bolesno, obično kašalj nije znak ozbiljnog stanja. Kašljanje je, u stvari, zdrav i važan refleks koji pomaže pri zaštiti disajnih puteva u grlu i grudima. Kašljem se oslobađa sekret iz organizma pa ga zbog toga ne treba suzbijati, niti ga se bojati.
Kašljanje izazivaju bolesti, kao što su virusne ili bakterijske infekcije, upale grla ili sinusa, zbog čega se sekret sliva niz ždrelo i tako izaziva kašalj. Ali, suv i nadražajan kašalj mogu da izazovu i hladan vetar, iritansi iz okoline, kao što je duvanski dim, alergeni, magla ili smog.
Primarijus dr Verica Dikanović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Vračar“, kaže da postoji više tipova kašlja:
– Kašalj po kvalitetu može da bude suv, nadražajni, iritirajući, naporan, ili produktivan, kojim se eliminiše višak sekreta iz disajnih puteva. Ozbiljan kašalj nije onaj koji ima desetak epizoda u toku dana, koji ne budi dete noću. Kašalj po ustajanju, uveče pred spavanje ili tokom prvih sat vremena sna, najčešće je posledica postnazalnog slivanja.
Akutni kašalj traje sedam dana, a nakon toga se smiruje i proređuje, pa ukupno to stanje može da potraje od dve do tri nedelje. Najbolje ga je lečiti tradicionalno, toplim, zaslađenim napicima, oblozima i inhalacijom. Topli, zaslađeni napici veoma su dobri, kao i tople obloge na grudima, jer se tako smiruje provokacija centra za kašalj. Inhalacija nanom ili bosiljkom takođe je poželjna.
Doktorka Dikanović kaže da je u akutnoj fazi kašlja, kada ga treba smiriti, najbolje koristiti sirupe na bazi belog sleza i timijana. Za produktivni kašalj sa iskašljavanjem postoji veći broj preparata koji se uopšteno nazivaju sekretoliticima, a u sebi sadrže ekspektoranse, supstance koje smanjuju gustinu sekreta i olakšavaju njihovu eliminaciju iz disajnih puteva. Kada kašalj malo sazri i proredi se treba detetu davati sirupe na bazi bokvice, jagorčevine, bršljana jer oni podstiču iskašljavanje.
Kašalj kod dece, napominje naša sagovornica, jedino može da bude opasan i da signalizira težu bolest onda kada traje dugo, mesecima, kada se obično javlja u jutarnjim satima, a dete je iscrpljeno, ne jede, i lošeg je opšteg zdravstvenog stanja. Tada se radi o hroničnom kašlju. Njegovo lečenje je dugotrajno i neizvesno, a u većini slučajeva koriste se antihistaminici. Hronični kašalj može da traje od tri do šest meseci, nekad i duže. Kada nema dobrog odgovora na primenjenu terapiju, uglavnom se mora spovesti dodatno ispitivanje.
Kada se ustanovi da je hronična upala i uvećanje adenoida (treći krajnik) razlog za često postnazalno slivanje, kašalj i otežano disanje, preporučuje se operacija trećeg krajnika.
