KAUTERIZACIJA
(engl. cautery), spaljiva-nje ivica rane ili patološkog tkiva u cilju: zaustavljanja krvarenja i
uništavanja, patološkog, nekrotičnog ili novostvorenog tkiva. Kauterizacija se primenjuje od samih
početaka hirurgije, najviše radi zaustavljanja krvarenja i pod pogrešnom pretpostavkom da se tako
čisti, tj. dezinficira rana, i na taj način štiti od infekcije. Ovakav stav je formulisao rimski lekar
Galen u I veku n.e. koji je široko koristio usijano gvožđe. Bilo je potrebno četrnaest vekova da bi ga
Ambroise Parre, kao preteča antisepse, izmenio u smislu „blagog postupanja sa ranama“ i njihovog
ispiranja prokuvanim vinom i uljem. Prema vrsti energije koja se koristi za spaljivanje razlikuju se:
termokoagulacija, elektrokoagulacija, laserska koagulacija tj. „laserska evaporacija“, fotokoagulacija
infracrvenim svetlom. Oboljenja koja se najčešće leče koagulacijom su kožni tumori, tumori teles-nih
otvora, perianalni i perigenitalni tumori. Elektrokoagulacija, koja se koristi elek-tričnim strujama
veoma visoke frekvencije („dijatermija“) danas se rutinski upotrebljava pri svakoj operaciji u cilju
beskrvnog prosecanja tkiva ili zaustavljanja krvarenja iz malih sudova.
Česta pitanja o KAUTERIZACIJA
Za šta se koristi KAUTERIZACIJA?
Kauterizacija je postupak spaljivanja ivica rane ili patološkog, nekrotičnog i novostvorenog tkiva, koji se primenjuje radi zaustavljanja krvarenja i uklanjanja izmenjenog tkiva. Najčešće se koristi kod kožnih tumora i tumora u predelu telesnih otvora, uključujući perianalnu i perigenitalnu regiju, kao i tokom operacija za beskrvno presecanje tkiva ili zaustavljanje krvarenja iz manjih krvnih sudova.
Kako se dozira KAUTERIZACIJA?
Kauterizacija nije lek u klasičnom smislu pa se ne dozira u miligramima ili tabletama, već predstavlja postupak (termokoagulacija, elektrokoagulacija, laserska ili fotokoagulacija) čiji intenzitet, trajanje i način izvođenja zavise od vrste i veličine tkiva koje se tretira. O izboru metode i obimu zahvata uvek odlučuje lekar, prilagođavajući postupak individualnom stanju pacijenta.
Koje su nuspojave KAUTERIZACIJA?
Kao i svaki postupak koji podrazumeva uništavanje tkiva, kauterizacija može izazvati bol, lokalnu reakciju kože ili sluzokože i ožiljak na mestu zahvata, a u retkim slučajevima i krvarenje ili infekciju. Vrsta i učestalost mogućih neželjenih reakcija zavise od primenjene metode i mesta izvođenja, o čemu najbolje informiše lekar koji sprovodi postupak.
Da li KAUTERIZACIJA ide na recept?
Kauterizacija je hirurški, odnosno medicinski postupak, a ne lek koji se izdaje u apoteci, pa se pojam recepta na nju ne odnosi na uobičajen način. Izvodi je isključivo lekar, u ambulantnim ili bolničkim uslovima, zavisno od vrste i lokacije tkiva koje se tretira.
Na šta treba obratiti pažnju pre kauterizacije?
Pre postupka lekar procenjuje vrstu, veličinu i lokaciju tkiva, kao i opšte zdravstveno stanje pacijenta, kako bi izabrao odgovarajuću metodu – termo-, elektro-, lasersku ili fotokoagulaciju. Pacijent treba da obavesti lekara o eventualnim poremećajima krvarenja, drugim oboljenjima ili terapijama koje koristi, kako bi se rizik od komplikacija sveo na najmanju moguću meru.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
