KAVERNOZNI SINUS
(engl. cavernous sinus), paran venski prostor nepravilnog oblika u duplikaturi dure mater
lokalizovan sa obe strane tela sfenoidne kosti, lateralno od sele turcike hipofize, napred se pruža od
medijalnog dela fisure orbitalis superior do vrha petroznog dela temporalne kosti pozadi. U njega se
ulivaju okolni venski sudovi i sinusi, anastomoziran je sa suprotnim kavernoznim sinusom putem
transverzalnog sinusa i sa istostranom jugularnom venom putem petro-znog sinusa. U lumenu se
nalaze unutrašnja karotidna arterija, simpatički nervni pleksusi i n. abducens, a u lateralnom zidu n.
okulomotorijus, n. trohlearis, n. oftalmikus i n. maksilaris.
Česta pitanja o KAVERNOZNI SINUS
Za šta se koristi KAVERNOZNI SINUS?
Kavernozni sinus nije lek, već paran venski prostor u lobanji, smešten sa obe strane tela sfenoidne kosti. Njegova uloga je anatomska – kroz njega venska krv iz okolnih predela otiče dalje, a kroz njega prolaze unutrašnja karotidna arterija i nekoliko važnih kranijalnih nerava.
Kako se dozira KAVERNOZNI SINUS?
Pošto je reč o anatomskoj strukturi, a ne o leku, pojam doziranja ovde se ne primenjuje. Za sva zdravstvena pitanja vezana za ovu regiju uvek treba da odlučuje lekar na osnovu kliničke procene.
Koje su nuspojave KAVERNOZNI SINUS?
Kavernozni sinus kao anatomska struktura sam po sebi nema nuspojave – taj pojam se odnosi na lekove, a ne na delove tela. Za bilo kakve zdravstvene tegobe povezane sa ovom regijom najbolje je obratiti se lekaru.
Da li KAVERNOZNI SINUS ide na recept?
Ne, kavernozni sinus nije lek niti medicinski proizvod, pa pitanje recepta ovde nije primenjivo – reč je o delu ljudske anatomije, konkretno o venskom prostoru u lobanji.
Šta je kavernozni sinus i gde se nalazi?
Kavernozni sinus je paran venski prostor nepravilnog oblika, lokalizovan sa obe strane tela sfenoidne kosti, lateralno od sele turcike hipofize. Kroz njega prolaze unutrašnja karotidna arterija, simpatička nervna vlakna i kranijalni nervi (n. abducens, n. okulomotorijus, n. trohlearis, n. oftalmikus i n. maksilaris), zbog čega je reč o klinički veoma značajnoj regiji.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
