I OBIČNA prehlada sa kijavicom kod onih kojima su slaba tačka sinusi, može lako da preraste u bakterijsku infekciju koja pravi darmar u sinusnim šupljinama. Tome naročito pogoduju zimski meseci, kada se zbog vremenskih prilika smenjuju topli i hladni talasi, košava i mraz, i kada se iz zagrejanih prostorija izlazi na hladan vazduh. U kombinaciji sa mikroorganizmima koji kruže u kolektivima i prevozu, sve ovo je odlična podloga za sinuzitis.
Za nastanak akutnog sinuzitisa dovoljno je da se sluznica u nosu načne kijavicom, da padne imunitet, i tada bakterije lako pronađu put do šupljina u kojima lagano stvaraju zapaljenje. Upala češće nastaje kod onih koji imaju krivu nosnu pregradu, alergiju ili prirodno podložniju anatomiju sinusa za nastanak ovih infekcija.
Doktor Galina Joković, otorinolaringolog i specijalista audiolog u KBC „Dr Dragiša Mišović“, objašnjava da tokom infekcije dolazi do otoka nosnih sluznica, ušća sinusa se zatvaraju i u njima se sakuplja sekret:
– Otok se prenosi na sinuse, raste telesna temperatura, nos se zapušava, pa sekret ne može da izađe. Javlja se i kašalj, pa se, često razvija traheitis.
Akutna upala se, kaže dr Joković, može lečiti isključivo antibioticima, i to od sedam do deset dana, jer svako nelečeno zapaljenje može da dovede do komplikacija i razvoja hroničnog sinuzitisa. Tada su tegobe i lečenje još komplikovaniji.
– U podlozi hroničnih upala sinusa često se kriju gljivične infekcije koje lekari teško prepoznaju. Ove infekcije traju veoma dugo, i osim što su tegobe neprijatne, s vremenom se tanji sluznica koja sve više i češće postaje podložna bakterijama.
Da bi se otkrio uzrok hroničnih infekcija, radi se rendgenski snimak i endoskopski pregled sinusa, čime se može jasno videti da li postoje mehaničke prepreke, polipi ili drugi razlozi čestih upala. Brisom direktno iz sinusa, proverava se da li je gljivica krivac za hronične upale.
– Važno je naglasiti da bris iz nosa ne daje uvek iste rezultate kao i bris uzet direktno iz ušća sinusa, jer se gljivica često krije samo u sinusnim šupljinama, a nema je na sluzokoži nosa – upozorava dr Joković.
Kada infekcije postanu češće, pa se zapaljenja javljaju pet ili šest puta godišnje, traži se trajnije rešenje za problem. Ako postoji devijacija nosne pregrade, radi se operacija kojom se ona ispravlja, polipi se uklanjaju endoskopskim putem, šire se ušća sinusa, a ko ima alergije, propisuje se terapija. Ovim postupcima, međutim, ne može se uvek i trajno rešiti hronični siznuzitis.
– Operacije i ove intervencije mogu umnogome da pomognu, ali kod nekih je jednostavno, anatomija i genstka predispozicija podloga za hronični sinuzitis. U tim slučajevima često čitava porodica boluje od ovih tegoba – objašnjava dr Joković.
Da bi koliko toliko smanjili rizik od čestih upala sinusa, oni koji se sa ovim tegobama godinama pate, znaju da sinuse povremeno treba drenirati i inhalirati bosiljkom, ali ne treba ih ni previše zagrevati.
Naša sagovornica ne preporučuje odlazak kod nadrilekara koji stavljaju razne „čudotvorne“ preparate u sinuse, što dodatno može da bude opasno i da iskomplikuje stanje.
