Osobama koje pate od bolova u mišićima i zglobovima zimsko vreme ne prija, jer hladni i vlažni dani znatno pogoršavaju tegobe obolelih. Jedan od razloga je što promene atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha i niske temperature, utiču na receptore za bol. To dovodi do pogoršanja reumatskih stanja, a naročito bolnih simptoma. Istovremeno, na hladnoći se mišići skupljaju i gube elastičnost, zbog čega se povećava opasnost od mišićne napetosti i povreda.
– Najčešće reumatične meteoropatske reakcije su bolovi u kostima i zglobovima uz pojačan zamor i malaksalost – objašnjava pukovnik profesor dr Dušan Stefanović, internista-reumatolog, načelnik Klinike za reumatologiju Vojnomedicinske akademije. – Smatra se da su posledica naglih promena atmosferskog pritiska, spoljne temperature i vlažnosti, što sve zajedno dovodi do nadražaja receptora za bol u tetivama i zglobnim ovojnicama.
Iako veliki broj reumatičara ovih dana oseća pojačane bolove pri čestim promenama atmosferskih prilika, treba napomenuti da promene vremenskih prilika ne dovode do pojava reumatičnih bolesti, niti do daljih oštećenja zglobova i kostiju. Nije utvrđena ni povezanost reumatičnih tegoba sa geografskim regionima gde je vreme hladno ili vlažno.
– Za suzbijanje reumatskih bolova preporučuje se kratkotrajna primena analgetika kao što je „paracetamol“ ili nesteroidnih antireumatika – objašnjava dr Stefanović.
– Nesteroidni antireumatici mogu da se kupe u apotekama i bez recepta, ali je važno da pacijenti poštuju pravilo primene: što manja efikasna doza u što kraćem vremenskom periodu. Takođe kod naglih vremenskih promena, padova i skokova dnevne temperature, reumatskim bolesnicima se savetuje i unos dovoljnih količina vitamina D, najmanje 800 internacionalnih jedinica dnevno uz odgovarajuću ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
Korisno je utopljavati zglobove, pa bi reumatičari trebalo toplo da se oblače i da stave vuneni zavoj oko obolelog zgloba. Korisna je i lakša masaža okolnih mišića i blago razgibavanje zgloba. Lekari preporučuju i kupke u mlakoj vodi i trljanje kože oko obolelog mesta peškirom. Ljudi koji su gojazni trebalo bi postepeno da smanjuju kilograme, jer prevelika težina naročito štetno deluje na zglobove kuka i nogu.
Kretanje se preporučuje, ali pokreti bi trebalo da budu lagani i ujednačeni kako bi se izbegli trzaji koji mogu da dovedu do opterećenja. Šetnja je dobra jer podstiče proizvodnju sinovijalne tečnosti koja podmazuje zglob. U fazi akutnih, jačih bolova preporučuje se mirovanje, a ukoliko ovo stanje duže potraje, vežbe mogu da se rade u sedećem ili ležećem položaju.
Kod početnih i lakših reumatskih oblika stručnjaci savetuju pacijentima da smanje opterećenje bolesnog zgloba i da ne nose teret u ruci u kojoj se javlja bol. Ukoliko je bol u kičmi, teret uopšte ne treba nositi i preporučuje se pažljivo saginjanje.
SVI IMAJU TEGOBE
APOTEKARI potvrđuju da su ovih dana antireumatici najtraženiji lekovi, jer zbog nepovoljnih vremenskih uslova tegobe osećaju svi koji imaju bilo koji oblik reumatizma.
Od reumatskih bolesti, inače, pati tri četvrtine stanovnika Srbije, među kojima su više od 2.000 deca sa zapaljenskim oboljenjem zglobova. Stručnjaci procenjuju da od reumatoidnog artritisa pati oko 35.000 stanovnika, a od hronične upale zgloba još 15.000.
