Lipaza

Lipaza u krvi

Lipaza je enzim koji izlučuje pankreas i koji pospešuje razgradnju masti na glicerol i masne kiseline. Kada su ćelije pankreasa oštećene, lipaza u većoj količini prelazi u krv, pa se njeno merenje koristi kao pokazatelj stanja tog organa.

Kod akutnog pankreatitisa lipaza počinje da raste 4 do 8 sati posle početka tegoba, najvišu vrednost dostiže oko 24. sata i ostaje povišena od 8 do 14 dana. Amilaza, koja se često određuje uz nju, raste brže ali se i brže vraća u normalu — zbog toga lipaza pouzdanije potvrđuje dijagnozu kod pacijenta koji je lekaru došao tek nekoliko dana posle početka bolova.

Sama visina vrednosti ne govori o težini bolesti. Blago povišena lipaza može se javiti i kod bolesti žučne kese, zapušenja creva, upale potrbušnice, oslabljene funkcije bubrega i kod primene pojedinih lekova, pa se nalaz uvek tumači uz kliničku sliku i ostale analize.

Kada se hitno javiti lekaru: jak, probadajući bol u gornjem delu stomaka koji se širi u leđa, praćen mučninom i povraćanjem, tipična je slika akutnog pankreatitisa i traži hitan pregled, a ne čekanje nalaza.

Lipidi i lipoproteini u krvi

Ostatak ovog teksta bavi se mastima u krvi i njihovim prenosnicima — lipoproteinima i apolipoproteinima, čije se vrednosti određuju kod procene rizika od ateroskleroze.

Lipaza je enzim koji izlučuje pankreas. Lipaza pospešuje razgradnju masti na glicerol i masne kiseline.
Lipoptotein – lipaza u masnom tkivu kontroliše uskladištenje triglicerida, indirektno aktivira insulin i inhibira adrenalin.

Lipidi se telom prenose pomoću složenih struktura koje se nazivaju lipoproteini. Opisano je bar pet glavnih apolipoproteina koji su označeni slovima od A do E.

Od lipida prisutnih u krvnoj plazmi najvažniji su: masne kiseline, trigliceridi, holesterol, fosfolipidi i steroidni hormoni.
Poremećaji metabolizma lipida se procenjuJu na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi, te podatake dobijamo elektroforezom lipoproteina. Visoki rizik učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida.

APOLIPOPROTEIN A1

Normalne vrednosti: Muškarci: 1,05-1,75 g / L, Žene: 1,05-2,05 g / L

Povišene vrednosti Apo A1: javljaju se kod hiperfunkcije jajnika i abetalipoproteinemija.

Smanjene vrednosti Apo A1: javljaju se kod kardiovaskularnih bolesnika. Može se javiti i u stanjima kao što su: septikemija, AIDS, insulin-zavisan dijabetes, nedostatak hormona rasta, hipofinkcija jajnika, nasledna hipertrigliciridemija, reumatska bolest, osnovna hipertenzija, akutni infarkt miokarda, oboljenje koronarnih arterija, ishemija srca, ateroskleroza, hronični aktivni hepatitis te ciroza jetre.

Glavni apolipoprotein (prenosnik) HDL-holesterola Je apolipoprotein A (Apo A). Apo A1 ima ulogu uklanjanja prekomernog holesterola iz tkiva. Merenje Apo A1 često se koristi za kategorizaciJa bolesnika s genetskim poremećaJem, koJi vodi do niske koncentraciJe HDL holesterola.

APOLIPOPROTEIN B

Normalne vrednosti: Muškarci: 0,60-1,40 g / L, Žene: 0,55-1,30 g / L

Povišene vrednosti Apo B: javljaju se kod povišenog rizika od bolesti srčanih arterija, zatim u hipotiroidizmu i nedostatka faktora rasta.

Smanjene vrednosti Apo B: javljaju se kod septikemije, hipertiroidizma i abetalipoproteinemije.

Osnovna Je uloga Apo B isporuka holesterola u tkiva.

Šta je Lipaza test?

Lipaza je enzim koji pretežno proizvodi pankreas kako bi pomogao probavljanju dijetalnih masti. Ovaj test meri količinu lipaze u krvi.

Pankreas je uski, ravni organ dugačak oko šest centimetara i nalazi se duboko u trbušnoj šupljini, ispod jetre i između stomaka i kičme. Njegov deo glave povezuje se sa dvanaestopalačnim crevom , prvim delom tankog creva. Unutar pankreasa mali kanali (creva) dovode digestivne enzime proizvedene od pankreasa u kanal pankreasa. Lipaza se transportuje kroz pankreasni kanal i u prvi deo tankog creva, gde pomaže razgradnju dijetalnih triglicerida (oblika masti) u masne kiseline.

Lipaza je obično prisutna u krvi u malim količinama. Kada su ćelije u pankreasu povređene, povećane količine lipaze ulaze u krv i rezultiraju većim koncentracijama u krvi. To se može dogoditi u stanjima kao što je pankreatitis ili kada je pankreasni kanal blokiran žučnim kamenom ili, u retkim slučajevima, tumorom pankreasa.

Kako se koristi test?

Krvni test za lipazu najčešće se koristi za dijagnozu i praćenje akutnog pankreatitisa . Takođe se može koristiti za dijagnozu i praćenje hroničnog pankreatitisa i drugih poremećaja koji uključuju pankreas.

Test lipaze može se koristiti zajedno sa testom amilaze u krvi za otkrivanje bolesti pankreasa. Iako je test na amilazu osetljiv na bolesti pankreasa, on nije specifičan . To znači da povišen nivo amilaze može ukazivati na problem, ali uzrok možda nije povezan sa pankreasom. S druge strane, test lipaze je specifičniji od amilaze za bolesti pankreasa, naročito za akutni pankreatitis i akutni alkoholni pankreatitis. Povišena lipaza obično ukazuje na problem sa pankreasom. Procjena rezultata dvaju testova zajedno pomaže u dijagnosticiranju ili isključivanju pankreatitisa i drugih stanja.

Lipazno testiranje se takođe povremeno koristi u dijagnostici i praćenju cistične fibroze , celijakije i Crohnove bolesti .

Kada se naručuje?

Test lipaze može se naložiti kada osoba ima simptome akutnog pankreatitisa ili drugog poremećaja pankreasa, kao što su:

Jaki bolovi u gornjem dijelu trbuha ili u leđima koji zrače u leđa ili se osećate gore nakon jela
Groznica
Gubitak apetita
Mučnina povraćanje
Žutilo očiju ili kože ( žutica )
Brz puls
Loša, masna stolica sa smrdljivim mirisom (steatoreja)
Takođe se može naložiti u intervalima kada lekar koji želi da nadgleda nekoga sa pankreasnim stanjem kako bi procenio efikasnost lečenja i utvrdio da li nivo lipaze vremenom raste ili opada.

Šta znači rezultat testa?

Visok nivo lipaze u krvi može ukazivati na prisustvo stanja koje utiče na pankreas.

Kod akutnog pankreatitisa nivo lipaze je često vrlo visok, često 3 do 10 puta viši od najviše referentne vrednosti (koja se često naziva gornja granica normale). Koncentracije lipaze obično porastu u roku od 3 do 6 sati od akutnog napada pankreasa, vršne su tokom 24 sata i ostaju povišene najviše 8 do 14 dana. Nivoi lipaze se ne mogu koristiti za određivanje težine akutnog napada pankreasa.

Nivoi lipaze se takođe mogu povećati sa začepljenjem kanala pankreasa, karcinoma gušterače i drugim bolestima pankreasa , kao i sa upalom žučne kese ili bubrežnim bolestima .

Nizak nivo lipaze u krvi može ukazivati na trajno oštećenje ćelija koje proizvode lipazu u pankreasu. To se može javiti kod hroničnih bolesti koje pogađaju pankreas, poput cistične fibroze .

Postoji li još nešto što bih trebao znati?

Pankreas je glavni izvor lipaze, ali ćelije u ostalim delovima tela koje su uključene u varenje i apsorpciju hranljivih materija takođe proizvode lipazu, uključujući i one na jeziku, želucu i jetri.

Lijekovi koji mogu povećati nivo lipaze uključuju lijekove protiv bolova poput kodeina, indometacina i morfija, tablete za kontrolu rađanja, tiazidne diuretike i holinergičke lijekove.

Koje su dugoročne posledice pankreatitisa?

Kod akutnog pankreatitisa obično nema dugoročnih oštećenja i često se ne pojave daljnji problemi. Hronični pankreatitis, koji se može predstaviti kao niz akutnih napada, može prouzrokovati trajno oštećenje. Kako gušterača postane ožiljak, neki ljudi razvijaju dijabetes i / ili nemogućnost varenja hrane, naročito masti, što dovodi do neuhranjenosti . Nedostatak normalnih enzima pankreasa može dovesti do štetnih efekata na varenje hrane i proizvodnju otpada, uzrokujući malapsorpciju , bol u trbuhu, masnu stolicu i stvaranje kamenja u pankreasu. Komplikacije takođe uključuju karcinom gušterače, kao i osteoporozu. Čak i ako se bolest kontroliše, oštećenje je često nepovratno. Ako bolest napreduje, to može dovesti do smrti.

Da li povišen nivo lipaze uvek znači da imam stanje pankreasa?

U nekim slučajevima povišeni nivo lipaze može biti posledica stanja različitog od pankreatitisa . Kod pankreatitisa nivo lipaze brzo raste i opada za 8 do 14 dana. U drugim uslovima, porast obično nije tako velik i nivo se može održavati tokom dužeg perioda. Umereno povećane vrednosti lipaze mogu da se pojave i u drugim stanjima, kao što su bubrežna bolest , a mogu takođe biti posledica smanjenog očistka od krvi, upale pljuvačnih žlezda, upale žučnog peska, celijakije , opstrukcije creva ili peptične čirne bolesti . Test lipaze se, međutim, obično ne koristi za nadgledanje ovih stanja. Vaš lekar će utvrditi da li imate poremećaj pankreasa i postaviće dijagnozu na osnovu vaših simptoma, istorije bolesti i rezultata ispitivanja.