Nedovoljno poznata biljka iđirot (Acorus calamus), poseduje izuzetnu delotvornost za brojne zdravstvene tegobe. Narodni lekari savetuju da njegov koren treba uzimati kod opšte slabosti organizma, nadutosti želuca i creva, kao i grčeva. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta. Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.
Koren iđirota leči i druge bolesti želuca i creva, ma koliko bile uporne i zloćudne, tvrde dobri poznavaoci. Osušen koren polako sažvakan pomaže kod odvikavanja od pušenja. Za lečenje koren se vadi i suši u rano proleće ili u kasnu jesen. Međutim, sa korišćenjem iđirota treba biti oprezan i voditi računa da se ne pretera.
Za želudac i creva najbolje je u čašu hladne vode staviti ravnu kašičicu korena da prenoći, a ujutru sadržaj malo zagrejati, zatim procediti, pa kao čaj piti po jedan gutljaj pre i posle svakog obroka. Dnevno više od šest gutljaja ne sme da se popije. Koren iđirota može da se spremi i u vidu soka tako što se svež pažljivo očisti, a zatim još dok je vlažan iscedi u sokovniku.
Zbog prijatnog mirisa koji podseća na cimet, iđirot se koristi i za spravljanje skupog etarskog ulja za kozmetiku i parfeme. Oblozi pripremljeni sa prahom od iđirota i jakom rakijom lozovačom, koriste se kod raznih čireva, gihta i kostobolje.
.jpg "Lekoviti koren iđirota 1")
Može da se spravlja i kupka tako što se 200 grama korena iđirota ostavi da prenoći u pet litara hladne vode. Sledećeg dana ceo sadržaj se zagreva do ključanja, zatim ostavi da odstoji, i na kraju doda vodi za kupanje.
Inače, iđirot je u narodu poznat i kao temišvarka, vodeni božur, tatarsko zelje, a raste većinom u barama, močvarama i na obalama mirnih voda. Koren mu je dugačak do jednog metra, debljine palca, a ima gorak začinski ukus. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđe-žute boje.
