MASNOĆE su neophodne za funkcionisanje metabolizma i čitavog organizma, ali njihovo nagomilavanje dovodi do brojnih zdravstvenih problema. Iako još nijedna studija nije pokazala da su povišeni trigliceridi samostalni rizik za srčane bolesti, kako su oni najčešće udruženi sa holesterolom i gojaznošću, zajednički višestruko povećavaju šansu za obolevanje od najmasovnijih „ubica“ današnjice.
Hronično povišen nivo triglicerida doprinosi aterosklerozi, odnosno promenama na krvnim sudovima koje za posledicu imaju pojavu kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja, od kojih su najopasniji srčani i moždani udar. Organizam sintetiše trigliceride iz supstanci koje se unose hranom, pa ne čudi da u načinu ishrane treba tražiti glavnog krivca za ovaj zdravstveni problem.
– Preveliki unos namirnica koje su bogate ugljenim hidratima, kao i neadekvatan kapacitet organizma da metaboliše trigliceride, najčešće je razlog njihovog nagomilavanja – kaže profesor dr Sonja Radaković, načelnica Sektora za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije. – Kod pacijenata sa povišenim trigliceridima, najveća greška je veliki unos ugljenih hidrata koji su, takođe, bogati i energijom.
Za razliku od povišenog holesterola, koji je uglavnom posledica preteranog unosa zasićenih masti, na jelovniku pacijenata sa povišenim trigliceridima najčešće su veće količine hrane bogate ugljenim hidratima – slatkiši, testenina, pekarski proizvodi od lisnatog testa. Najčešće su osobe sa povišenim trigliceridima gojazne, ali to ne mora da bude pravilo.
– Povišene vrednosti holesterola i triglicerida ne moraju uvek da idu zajedno – dodaje dr Radaković.
– Neki pacijenti pate od hiperlipidemija samo sa povišenim holesterolom, kod nekih je kombinovano, a deo pacijenata ima samo hipertrigliceridemiju, uz normalne vrednosti holesterola. Ali, često se dešava da povišeni trigliceridi „prate“ niske vrednosti „dobrog“ holesterola, što otežava situaciju.
Poželjan nivo triglicerida u krvi je do 1,7 mmol/l. Kako povišeni trigliceridi ne daju jasne simptome, često se otkrivaju slučajno ili na rutinskim kontrolama. Vrednosti iznad 5 mmol/l povećavaju rizik za nastanak upale gušterače, oboljenja koje zahteva hitno lečenje, i može da bude opasno po život.
– Hipertrigliceridemija, sama ili u kombinaciji sa drugim metaboličkim poremećajima, zavisno od stepena bolesti, može da se leči pre svega dijetom, ili lekovima – pojašnjava sagovornica „Novosti“. – Kada su trigliceridi blago povišeni, obično je dovoljno korigovati ishranu, smanjiti telesnu masu. Ali, to nije nikakva privremena dijeta, već promena ishrane mora da bude trajna. Moraju se doživotno izbegavati namirnice bogate ugljenim hidratima, a ishranu bi trebalo bazirati na integralnim žitaricama, visokokvalitetnim izvorima belančevina i nezasićenih masti:na primer nemasno meso, orašasto voće, maslinovo ulje, sveže voće, povrće i nemasne mlečni proizvodi. Mesne prerađevine, takođe, treba izbegavati, kao i zaslađene napitke. Alkoholna pića su nepoželjana, jer dodatno pogoršavaju vrednosti ovih masnoća u krvi.
SPORT KAO TERAPIJA
U terapiji triglicerida izuzetno je korisna fizička aktivnost, i najbolje je da se fizička aktivnost praktikuje uveče. Najviše se preporuluju aerobni sportovi poput trčanja, brzog hodanja, plivanja, vožnje bicikla, a zimi „lang-lauf“ skijanja, i to najmanje četiri puta nedeljno, umerenim tempom, u trajanju od najmanje 35 minuta.
