Probiotici su definisani kao živi mikroorganizmi koji imaju povoljan uticaj na zdravlje domaćina kada se uzimaju u adekvatnoj količini. Ova definicija je data od strane Svetske zdravstvene organizacije, i probiotici su se pokazali kao korisni u brojnim fiziološkim procesima, uključujući i zaštitu od infekcija.
Infekcije su jedan od najvećih izazova za zdravstvene sisteme širom sveta, a probiotici se pokazali kao efikasni u prevenciji i terapiji mnogih infektivnih bolesti. Postoji nekoliko načina na koje probiotici mogu delovati protiv infekcija, uključujući:
1. Konkurenciju za hranu i mesto – Kada probiotici dospeju u crevni trakt, oni se bore za hranu i mesto sa drugim mikroorganizmima. Ovo može sprečiti rast patogenih mikroorganizama i smanjiti njihovu sposobnost da se razmnožavaju.
2. Stimulisanje imunog sistema – Probiotici mogu stimulisati imuni sistem i poboljšati njegovu sposobnost da se bori protiv infekcija. Ovo se dešava kada probiotici aktiviraju određene imunske ćelije, kao što su T-ćelije, B-ćelije i prirodne ubice.
3. Proizvodnja antimikrobnih supstanci – Mnogi probiotici proizvode antimikrobne supstance, kao što su mlečna kiselina i vodonik-peroksid, koje mogu ubiti ili sprečiti rast patogenih mikroorganizama.
Postoje brojne studije koje su istraživale efekat probiotika na infekcije. Na primer, jedna studija objavljena u časopisu „Journal of Clinical Gastroenterology“ ispitivala je efekat probiotika na pacijente sa infekcijom Helicobacter pylori. Helicobacter pylori je bakterija koja uzrokuje peptični ulkus i koja je otporna na neke antibiotike.
U ovoj studiji, pacijenti su uzimali kombinaciju probiotika (Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus casei, Lactobacillus rhamnosus, Bifidobacterium bifidum, Streptococcus thermophilus) i antibiotika (amoksicilin, klaritromicin). Rezultati su pokazali da je kombinacija probiotika i antibiotika bila efikasnija u eradikaciji Helicobacter pylori bakterije nego antibiotici sami.
Još jedna studija, objavljena u „American Journal of Clinical Nutrition“, ispitivala je efekat probiotika na infekcije urinarnog trakta kod žena. U ovoj studiji, žene su uzimale probiotičku smesu koja se sastojala od dva soja probiotika (Lactobacillus rhamnosus GR-1 i Lactobacillus reuteri RC-14) ili placebo preparata tokom 6 meseci. Rezultati su pokazali da su žene koje su uzimale probiotike imale manji broj epizoda infekcija urinarnog trakta u odnosu na žene koje su uzimale placebo.
Slično tome, studija objavljena u „Journal of Clinical Gastroenterology“ ispitivala je efekat probiotika na infekcije respiratornog trakta kod dece. U ovoj studiji, deca su uzimala probiotičku smesu koja se sastojala od dva soja probiotika (Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium lactis) ili placebo preparata tokom 6 meseci. Rezultati su pokazali da su deca koja su uzimala probiotike imala manji broj epizoda respiratornih infekcija i manji broj dana sa simptomima u odnosu na decu koja su uzimala placebo.
Pored ovih studija, postoje i brojni drugi primeri koji pokazuju pozitivan efekat probiotika na infekcije, uključujući i infekcije povezane sa bolničkim lečenjem, dijareju povezanom sa antibioticima, kao i infekcije koje su posledica virusa, poput gripa.
Međutim, važno je napomenuti da ne svi probiotici deluju jednako i da se njihov efekat može razlikovati u zavisnosti od vrste i količine probiotika koji se koriste, kao i od tipa infekcije koja se leči. Stoga je potrebno sprovesti dalja istraživanja kako bi se utvrdilo koji probiotici su najefikasniji za koje vrste infekcija.
Još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir je i individualna varijabilnost, odnosno da li će neki probiotik biti efikasan za jednu osobu, zavisi od njene specifične mikrobiote i njenog zdravstvenog stanja.
Takođe je važno napomenuti da probiotici ne smeju da se uzimaju kao zamena za lekove ili medicinski tretman, već kao dopuna. Osim toga, važno je da se probiotici uzimaju u skladu sa preporukama stručnjaka, u adekvatnoj količini i u odgovarajućem obliku (na primer, kapsule, jogurti, itd.).
U zaključku, probiotici se pokazuju kao efikasan način za prevenciju i terapiju infekcija, ali je potrebno sprovesti dalja istraživanja kako bi se bolje razumela njihova efikasnost i kako bi se identifikovali najefikasniji probiotici za različe vrste infekcija. Postoji mnogo vrsta probiotika koji se koriste u prevenciji i lečenju infekcija, ali neki od najčešćih uključuju Lactobacillus i Bifidobacterium vrste. Međutim, važno je napomenuti da efikasnost probiotika zavisi od brojnih faktora, uključujući i vrstu probiotika, dozu, način primene, dužinu primene, kao i zdravstveno stanje osobe koja ih koristi.
Reference:
1. Hemarajata, P., Chunchanur, S. K., & Sathisha, U. C. (2019). Probiotics in preventing urinary tract infections in women: A systematic review. Journal of family medicine and primary care, 8(3), 854–862. https://doi.org/10.4103/jfmpc.jfmpc_290_18
2. Leyer, G. J., Li, S., Mubasher, M. E., Reifer, C., & Ouwehand, A. C. (2009). Probiotic effects on cold and influenza-like symptom incidence and duration in children. Pediatrics, 124(2), e172–e179. https://doi.org/10.1542/peds.2008-2666
3. Singh, A., Hacini-Rachinel, F., Gosoniu, M. L., Bourdeau, T., Holvoet, S., Doucet-Ladeveze, R., … & Mercenier, A. (2019). Immune-modulatory effects of probiotics and paraprobiotics in multiple infections: A comprehensive review. Critical reviews in food science and nutrition, 59(15), 2428-2445. https://doi.org/10.1080/10408398.2018.1538454
4. Ouwehand, A. C., DongLian, C., Weijian, X., & Stewart, M. (2019). The effect of probiotics on infection in adults with viral infections of the upper respiratory tract: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. European journal of clinical nutrition, 73(2), 171-181. https://doi.org/10.1038/s41430-018-0188-0
