U HLADNOM periodu godine, mnogi imaju želju za „jačom“ hranom, u smislu kalorija i količine. Nije lako odreći se ukusnih specijaliteta, koji najčešće pretovare želudac, pa organizam troši mnogo energije na varenje, a kilogrami se talože.
Gurmani bi posebno trebalo da vode računa, jer mogu da imaju zdravstvene posledice. Da se to ne bi dogodilo, jelovnik podredite zdravlju, a ne godišnjem dobu, savetuju nutricionisti.
– U ovom periodu godine postoji potreba za unosom namirnica veće energetske vrednosti. Metabolički procesi su tada usporeniji, pa organizam traži hranu koja se duže termički obrađuje i sadrži više kalorija. Međutim, u jelovniku mora da budu zastupljeni svi hranljivi elementi, kako digestivni trakt ne bi bio opterećen i ne bi došlo do nagomilavanja masnih naslaga, kojih kasnije ne možete lako da se oslobodite. Maksimalno izbegavajte masti, jela sa jakim zaprškama i pohovanjima. Kuhinju prilagodite novim medicinskim saznanjima, sa stanovišta zdrave ishrane, idealan ručak se sastoji od nekoliko vrsta povrća, malo žitarica, ribe ili mesa pripremljenih na teflonu, sa nekoliko kapi ulja – objašnjava nutricionista Svetlana Ćulibrk – Pribaković.
* Tokom zimskog perioda nije bogata ponuda namirnica?
– Manji je izbor svežeg voća i povrća, zato pametno iskoristite to što postoji u ponudi. Od voća su najviše zastupljene jabuke i kruške, a od južnog mandarine, pomorandže i grejpfrut. Povrće je uglavnom korenasto, poput šargarepe, peršuna, paškanata, celera, cvekle ili krtolasto kao krompir. Tu su takođe i kupus, kelj, prokelj, kao i mahunarke pasulj, soja, sočivo. Žita i proizvodi od žita moraju da budu zastupljeni zbog obilja vitamina B grupe. Posebno pšenica, ovas, ječam i proso. U ishranu uvrstite i uljarice – susam, suncokret, lan, ali i jezgrasto voće, kikiriki, pistaći, indijski orah, lešnik.
* Šta savetujete kada su poslastice u pitanju?
– Zamenite šećer medom uvek kada je to moguće. Med je važan jer sadrži brzo resorbujuće šećere fruktoze i glukoze, ali i mineralne materije kalijum, fosfor i gvožđe koje imaju laksativno dejstvo. U ovom periodu godine možete da konzumirate i suvo voće i kompote. Preporučuju se i čajevi od zove, majčine dušice, nane, hajdučke trave, šipurka, đumbira, gloga, maslačka, kamilice, valerijane, odnosno odoljena, lincure, žalfije, zeleni… Akcenat stavite na ovas, ječam, pšenicu, raž i heljdu, jer su vrlo važne za zdravlje. Integralne žitarice su rudnik dragocenih sastojaka, riznica vitamina, posebno B kompleksa i E, koji je jak antioksidans, ali i vitamin mladosti. Bogate su i mineralima, pa su zato odlični čuvari nervnog sistema.
* Koje su namirnice za dobro raspoloženje u tmurnim danima?
– Manjak sunčeve svetlosti odražava se i na raspoloženje, kao i na proizvodnju neophodnog vitamina D u organizmu. Provitamin vitamina D unosi se sa hranom, ali da bi se pretvorio u vitamin D, neophodna je sunčeva svetlost. Organizam neće trpeti zbog manjka sunca ako dva puta nedeljno jedete ribu i redovno konzumirate mlečne proizvode i jaja. Riblje meso je najzdravije, lako se vari, nisko je kalorično, a obiluje belančevinama i omega 3 masnim kiselinama.
* Zašto je vitamina D tako važan za organizam?
– Neophodan je za normalan rad imunološkog sistema, rast i razvoj kod dece, kao i za metabolizam kalcijuma. Osim toga, utiče na rast i mineralizaciju kostiju i zuba, sprečava pojavu osteoporoze. Nedostatak vitamina D je vezan za lošu ishranu i nedovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti. Starije osobe ga najčešće nemaju dovoljno, pa dolazi do slabljenja kostiju i veća je opasnost od lomova.
LEKOVITI DODACI
Biljni začini imaju posebnu važnost u ishrani, naročito u zimskom periodu godine. Peršun, celer, mirođiju, majčinu dušicu, bosiljak, lovor i ruzmarin bi trebalo koristiti u što većim količinama. Pored dobrog ukusa koji daju hrani, smanjuju i potrebu za soljenjem. Nutricionisti savetuju da umesto soli dodajete limunov sok, biber, beli i crni luk, kao i alevu papriku jer imaju moć da poprave salinitet. Isto tako bi trebalo da izbegavate šećer, belo brašno, mast, pržena jela i meso, masni prevreli sirevi, iznutrice, kobasice i druge mesne prerađevine, pikantne i pržene grickalice poput čipsa, gazirani sokovi, alkohol i brza hrana.
