MEDICINA RADA
(engl. occupational medicine), „multidisciplinarna delatnost koja teži da zaštiti i poboljša zdravlje
radnika spre-čavanjem i kontrolom profesionalnih bolesti i povreda na radu, da eliminiše
profesionalne rizike i uslove na radu koji su opasni po zdravlje i sigurnost na radu, da razvije i unapredi
zaštitu na radu, organizaciju rada i uslove radne sredine, da poboljša profesiona-lni i socijalni
status radnika, njihovo fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, da održava i razvija radnu
sposobnost radnika i omogući im socijalno i ekonomski produktivan život“ (SZO, MOR). Na taj
način se medicina rada postepeno razvila od monodisciplinarne aktivnosti orijentisane na rizik u
multidisciplinarnu aktivnost širokog pristupa, koja se stara o fizičkom, mentalnom i socijalnom
blagostanju pojedinca i prati opšte zdrav-stveno stanje i razvoj svakog od njih. Prva međunarodna
konferencija koja se bavila zaštitom zdravlja radnika održana je u Ber-linu 1890. godine, sledi
osnivanje Međunarodnog udruženja za radno zakonodavstvo (1900), Međunarodnog ureda za
radnička pitanja (1906) i Međunarodne organizacije rada (1919) sa sedištem u Ženevi. Prvi
međunarodni kongres za profesionalne bolesti održan je u Milanu 1906. godine, kada je osnovana i
Stalna međunarodna komisija za medicinu rada. Na VI međunarodnom kongresu, koji je održan u
Lionu 1929. godine, usvojen je termin „medicina rada“ za delatnost koja obuhvata celokupnu
problematiku zaštite zdravlja radnika. Godine 1963. osnovano je Jugo-slovensko udruženje za
medicinu rada. Tada je održan i Prvi jugoslovenski kongres medicine rada. U našoj zemlji danas
medicina rada je integralni deo organizovane zdrav-stvene delatnosti sa osnovnim zadatkom da zaštiti
i unapredi zdravlje radnika. Ona je komponenta primarne zdravstvene zaštite s ostvarenim jedinstvom
preventivne i kurativne medicine (osnovna funkcija medicine rada jeste preventivna). Osnovni
metodološki princip u radu jeste rad dispanzerskog tipa s težnjom da služba medicine rada obuhvati
sve zaposlene.
Zaprati nas
