Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
On je naglasio da poslednja evropska i svetska istraživanja govore da poremećaj strukture ličnosti ima skoro svaka peta osoba i da bi se to moglo preslikati i na Srbiju.
Nenadović je naveo da se poremećaj strukture ličnosti ne može rešiti „davanjem leka“, i da se ličnost formira do polaska u školu preuzimanjem moralnih i vaspitnih vrednosti iz okruženja.
On je naglasio da se u kategoriju osoba sa poremećajem strukture ličnosti mogu podvesti i počinitelji masovnih ubistava poput onih u Velikoj Ivanči i Jabukovcu. „Pre dva dana smo primili jednog šesnaestogodišnjaka na odeljenje i zadržali ga na dijagnostici i lečenju, jer jepretio da će izvršiti masovna ubistva kako bi dospeo u žižu javnosti. Roditelji su to prepoznali kao moguću realizaciju pretnje pa su ga doveli“, naglasio je Nenadović.
Govoreći o terapiji koja se primenjuje u lečenju psihijatrijskih bolesnika, on je naglasio da je ova kategorija pacijenata zapostavljena i da se za njihovo lečenje izdvaja najmanje novca u odnosu na zemlje u okruženju.
Ilustrujući ove tvrdnje on je naglasio da se godišnje za lečenje oko 3.500 pacijenata u klinici „Laza Lazarević“ potroši do 25 miliona dinara, a da za lečenje stotinak pacijenata koji su na lečenju savremenim antipsihotikom država izdvaja oko 55 miliona dinara, što je duplo više.
„Država bi mogla ovako skupe lekove uvesti da budu dostupni većem broju pacijenata“, naglasio je Nenadović i dodao da su najčešće psihijatrijske bolesti šizofrenija, depresija, paranoja.
„Duševne bolesti o kojima govorimo su nasledne i ne mogu biti uzrokovane spolja. Međutim, živimo u vremenu kada socio faktori – nemaština, nepouzdanost, nesigurnost, nezaposlenost izazivaju poremećaj skladnog mentalnog funkcionisanja, tako da je potreba za psihijatrijskom podrškom sve veća“, naglasio je Nenadović.
Kroz Urgentnu psihijatrijsku službu ove ustanove, objašnjava naš sagovornik, u prethodna 24 sata prošlo je 29 bolesnika od toga je 18 zbrinuto u samoj službi, a 11 zadržano na kliničkom lečenju.
Zanimljivo je, kako navodi, da je juče troje pacijenata koji su zadržani na bolničkom lečenju bilo mlađe od 30 godina, a da je preostalih osmoro između 30 i 60 godine.
Komentarišući prognoze Svetske zdravstvene organizacije da će do 2020. godine depresija biti najmasovnija bolest u svetu, ispred kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, naš sagovornik objašnjava da su ove prognoze realne i za Srbiju.
On navodi da je civilizacija obezbedila produženje ljudskog života, a kako se depresija javlja u kasnijoj životnj dobi, oko 35 godine, onda je jasno da će depresivnih biti sve više, a da će produžene depresivne reakcije uzrokovati sve nepovoljnija socio-ekonomska događanja u svetu.
Prof. Nenadović je rekao da uprkos demokratizaciji i humanizaciji ljudskog društva u 21. veku, stigmatizacija duševnih bolesnika i dalje je prisutna pa čak i među zdravstvenim radnicima.
On kaže da ovi pacijenti nisu samo na margini što se tiče izdvajanja za terapiju, već da im u ovoj ustanovi nedostaju pidžame, posteljina, humaniji uslovi boravka, ali da ne manjka ni stručnog kadra.
“ To je kategorija bolesnika koja je odbačena i zanemarena ne samo od zajednice nego i od najbližih. Od psihijatrijskih bolesnika se distanciraju svi, ali to nije samo specifičnost našeg naroda već i u svetu“, naglasio je direktor psihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević“.
On je ukazao da kod velikog broj zavisnika od doge i alkohola u osnovi leži neko duševno oboljenje.
„Često u početku razvoja kliničke slike kod šizofrenije i emocionalnih psihoza, pacijenti pokušavaju da prikriju problem od okoline i u takvom stanju neretko posežu za uzimanjem psihoaktivnih supstanci i alkohola“, zaključio je Nenadović.
