Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Kalcijum i fosfor — kako telo održava ravnotežu — najkraće
- Druga uloga kostiju
- Osim što nose telo, kosti su skladište kalcijuma i fosfora: u skeletu je 99% kalcijuma i 90% fosfora.
- Zašto je kalcijum svuda
- Učestvuje u zgrušavanju krvi, prenosu nadražaja sa živca na mišić, nadražljivosti mišića, propustljivosti opni i radu mnogih enzima.
- Šta ga drži stalnim
- Nivo kalcijuma u krvi je vanredno stalan — drže ga parathormon, aktivni oblik vitamina D i kalcitonin.
- Kada kalcijum padne
- Parathormon pojača vraćanje kalcijuma u bubrezima, oslobodi kalcijum iz kosti i ubrza pretvaranje vitamina D u kalcitriol, koji povuče kalcijum iz creva.
- Kada se vrati na normalu
- Parathormon se sam koči.
- Kada je kalcijuma previše
- Štitasta žlezda luči kalcitonin — on koči ćelije koje razgrađuju kost i smanjuje vraćanje kalcijuma u bubrezima.
- Šta razbija ravnotežu
- Otkaz tih mehanizama, bolesti bubrega ili žlezda, urođene mane bubrega i greške u ishrani — iz toga nastaju bolesti kostiju.
- Fosfor
- Od 500–700 g u telu, 85% je u kostima; ulazi u nasledni materijal, ćelijske opne i dobijanje energije.
- Kada fosfora nedostaje
- Kratkotrajan manjak ne daje nikakve znake; kod dužeg se javlja mišićna slabost, a kasnije i omekšanje kostiju.
- Magnezijum
- Dve trećine ukupne količine je u kostima — oko 20 g kod odrasle osobe; na njegovu razmenu utiče parathormon.
- Kako kost raste u dužinu
- U rasnoj ploči, kroz zone: mirovanje, umnožavanje ćelija, uvećanje i propadanje ćelija.
- Šta se onda dešava
- U propalu osnovu se taloži kalcijum, a u nju uraštaju kapilari.
- Šta kapilari donose
- Mlade ćelije iz kojih nastaju graditelji kosti; oni stvaraju koštanu osnovu — osteoid.
- Kada nastaje prava kost
- Mineralizacija počinje na kolagenim vlaknima, uz hijaluronsku kiselinu i mukopolisaharide kao vezivo.
- Poslednji korak
- Novo koštano tkivo je još nepravilno oblikovano — preoblikovanjem po zakonima opterećenja postaje zrela kost.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Kosti, osim što služe kao oporno tkivo organizmu vertebrata, služe i kao potencijalni rezervoar kalcijuma i fosfora za jonsku ravnotežu. U skeletu je 99% celokupnog kalcijuma i 90% fosfora. Kalcijum je izuzetno važan kod niza različitih procesa u živom organizmu. Učestvuje u koagulaciji krvi, kod prenosa mioneuralnih podražaja, kod nadražljivosti mišića, kod održavanja osmotskih procesa i membranske propustnosti. Potreban je i za održavanje acidobazične ravnoteže i za delovanje mnogih enzima.
Nivo serumskog kalcijuma je vanredno stalan. To obezbeđuju pre svega parathormon (PTH), aktivni oblik vitamina D i kalcitonin (CT). Ako se smanji unos kalcijuma (smetnje resorpcije u crevu, kalcijumom oskudna hrana) ili ako se poveća izlučivanje u mokraći, uklopi se mehanizam pojačane sekrecije PTH, koji prouzrokuje pojačanu reapsorpciju kalcijuma u bubrezima, podstiče oslobađanje kalcijuma iz kosti i podstiče ubrzano pretvaranje vitamina D3 u kalcitriol. Kalcitriol ubrza reapsorpciju kalcijuma iz creva. Normalizacija nivoa serumskog kalcijuma koči sekreciju PTH. Povišen jonizovani kalcijum u plazmi podstiče izlučivanje CT u štitastoj žlezdi. CT koči akciju osteoklasta i smanjuje reapsorpciju kalcijuma u tubulima. Naravno da je u delovanje tih mehanizama uključeno i niz lokalnih faktora. Otkaz pomenutih regulatornih mehanizama, renalne ili endokrine disfunkcije, urođene anomalije bubrega i nutricijske smetnje vode do bolesti koštanog metabolizma.
Fosfor je drugi važan element u mineralnom metabolizmu kosti. Od celokupne količine (500-700 gr) elementarnog fosfora 85% je vezan u kostima, ostali se nalazi pretežno intracelularno. Fosfor je važna komponenta nuklearnih kiselina, ćelijskih membrana, a uključen je u aerobni i anaerobni metabolizam energetskih materija.
Snižena renalna reapsorpcija fosfata (PO4) vodi do hipofosfatemije. Kratkotrajne hipofosfatemije su asimptomatske. Kod dužeg trajanja javlja se mišićna slabost, a kasnije i osteomalacija. Hipofosfatemija može biti i posledica dužeg neunošenja fosfora u telo.
U koštanom metabolizmu ima značajnu ulogu i magnezijum. Od celokupne količine magnezija u telu su 2/3 vezane u kostima, tj. 20g kod odrasle osobe. Na metabolizam magnezija utiče PTH.
Mineralizacija skeleta u rastu je komplikovan proces koji je samo delimično poznat. U njemu je značajna kalcifikacija kao početni proces. Još je najviše poznat proces rasta, stvaranja i mineralizacije kosti u području rastne ploče fize i metafize.
Hrskavica normalne fize je podeljena na više zona koje predstavljaju pojedine faze biološkog procesa rasta kosti u dužinu
Ispod epifize je zona mirovanja. Sledi zona proliferacije rasta i razmnožavanja hondrocita sa produkcijom intercelularnog matriksa. U sledećoj hipertrofičnoj zoni, ćelije dozrevaju, gomilaju glikogen, poređane u palisade sa još više intercelularnog matriksa počnu postepeno degenerisati i propadati. Time počinje taloženje kalcijuma u matriks (provizorna kalcifikacija). U kalcificiran matriks počnu uraštati kapilare. Sa njima dolaze i mladi, pluripotentni fibroblasti iz kojih se razvijaju osteoblasti, osteociti i druge ćelije koje stvaraju koštani matriks osteoid. Osteociti u lisosomima stvaraju kolagen, jedan od najvažnijih sastojaka koštanog matriksa. Mineralizacija (osifikacija) koštanog matriksa počinje upravo na kolagenim fibrilama po prethodnoj fosforilaciji. Kod toga učestvuju i ostali sastojci koštanog matriksa, pre svega hijaluronska kiselina i mukopolisaharidi kao interfibrilarna cementna supstancija. Novonastalo metafizno koštano tkivo je još nepravilno oblikovano, pa se u procesu remodelacije (osteoklastična i osteoblastična aktivnost) po biomehaničkim zakonima razvije u zrelu kost.
