POJAVLJUJE se naglo, najčešće bez najave, a po posledicama može da bude razoran. Uprkos tome, ukoliko se što pre stigne kod lekara, dok se moždani udar nije razvio u punoj meri, postoje terapijske opcije koje mogu da ublaže njegove posledice. Iako naizgled deluju zdravi, kod većine bolesnika koji dožive moždani udar, ustanovi se da dugo imaju neke od faktora rizika koji su ih doveli u ovakvo stanje.
Ipak, jedan od najvećih problema je što ogroman broj njih uopšte nisu bili svesni svojih zdravstvenih problema dok ne dođe do šloga.
– Često od pacijenata ili familije čujemo da nije bio kod lekara deceniju ili dve, ali time se ne bi trebalo hvaliti – kaže za „Novosti“ docent doktor Dejana Jovanović, šef Jedinice intenzivnog neurološkog lečenja Urgentne neurologije Kliničkog centra Srbije. – Moguće je da su bolovali od nekih bolesti koje povećavaju rizik za moždani udar (povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, dijabetes), a nelečenje je dovelo do moždanog udara. Pacijenti svesno ili nesvesno odlažu regulisanje ovih problema, jer ne bole i dugo ne daju simptome. Čak 46 odsto odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak, a od onih koji ga imaju, samo polovina se leči.
Kako navodi naša sagovornica, dovoljno je da se samo pet godina „zakasni“ sa lečenjem hipertenzije da bi se napravile drastične promene na krvnim sudovima. Kao posledica toga, zbog skleroze krvnih sudova može da dođe do njihovog začepljenja i nastanka moždanog udara. Pored toga, skleroza krvne sudove čini i krtim, pa neretko dolazi do pucanja krvnog suda i nastanka moždanog krvavljenja, teškog moždanog udara koji je češće fatalan od infarkta mozga.
Pojava prvih simptoma moždanog udara označava da pacijent mora hitno u bolnicu. Samo kod 10-30 odsto pacijenata mogu da se pojave simptomi slični moždanom udaru, koji prođu za 10-15 minuta.
– Dešava se da pacijent oseti tipične znake moždanog udara, slabost ili čak i oduzetost jednog dela tela, koji se spontano povuku posle 10-15 minuta – objašnjava dr Jovanović.- Ti prolazni simptomi označavaju tranzitorni ishemijski atak i znače da pacijent ima trombozu na jednom od glavnih krvnih sudova i da u narednih 24 do 48 sati može da dođe do moždanog udara. S druge strane, čak i kada traju duže od 15 minuta, s obzirom na to da je moždani udar ređe praćen glavoboljom i da oduzetost nije bolna, pacijenti često ne odu kod lekara već legnu da se odmore čekajući da simptomi prođu. Trebalo bi, međutim, na prvi znak opasnosti otići odmah kod lekara, jer možemo da uradimo skener i vidimo da li ima tragova moždanog udara, kao i ultrazvuk krvnih sudova vrata da bi se otkrio tromb.
Ukoliko se kod tranzitornih simptoma moždanog udara utvrdi da postoji visok stepen tromboze krvnog suda, tromb može hirurški da se odstrani i pacijent tako zaštiti od moždanog udara. S druge strane, ako se moždani udar već razvio u punoj meri, čak i kada se otkrije visok stepen suženja, hirurška intervencija ne može da se radi od dve do šest nedelja. U tim okolnostima, kada se desi moždani udar, a pacijent dođe u okviru tri ili četiri sata od početka simptoma, na raspolaganju je savremena trombolitička terapija, koja rastvara tromb.- Ona se daje intravenski, ako pacijent nema kontraindikacije i ako su karakteristike tog moždanog udara takve da može da primi terapiju – pojašnjava dr Jovanović. – Ova terapija otpušava krvni sud i povećava šanse pacijenta za 30 odsto da posle tri meseca bude bez posledica ili sa minimalnim neurološkim deficitom. Terapija se trenutno primenjuje u više od 20 centara u Srbiji.
POSLE NAPORA ILI SNA
MOŽDANI udari koji nastaju zbog formiranja tromba u srcu, koji se odvaja i odlazi do mozga, češće se javljaju pri fizičkom naporu – kaže dr Dejana Jovanović. – Slično je i sa moždanim krvavljenjima do kojih dolazi usled pucanja krvnog suda. Ako se, pak, radi o infarktu usled tromboze i začepljenja krvnih sudova, on se često događa odmah posle mirovanja, tj. Sna.
