NADBUBREŽNA ŽLEZDA
(engl. adrenal gland, lat. glandula suprarenalis ), parna endokrina žlezda koja naleže na gornji pol
odgovarajućeg bubrega. Sastoji se od kore i srži (cortex i medulla). Žlezda je spolja obavijena
kapsulom. Kora se sastoji od tri zone, od kojih svaka luči posebnu vrstu hormona: 1. zona
glomerulosa, koja se nalazi neposredno ispod kapsule, luči mineralokortikoide (aldosteron) koji
regulišu koncentraciju jona, a pre svega jona natrijuma, i to pod dejstvom renin-angiotenzin sistema
bubrega; 2. zona fasciculata luči glukokortikoide pod dejstvom ACTH (adreno-kortikotropnog
hormona) hipofize; 3. zona reticularis luči male količine androgenih hormona i takođe je pod
dejstvom hipofize. Kora okružuje centralno postavljenu srž (medulla). Srž se sastoji od poligonalnih
ili cilindričnih hromafinih ćelija, koje su u blis-kom kontaktu sa kapilarima. Specijalnim metodama je
pokazano da postoje dve vrste hromafinih ćelija: jedne proizvode adrenalin, a druge noradrenalin.
Kontrola lučenja se odvija preko hipotalamusa i hipofize. Uprošćeno, niz događaja se može ovako
predstaviti: Pod dej-stvom stresa iz hipotalamusa se oslobađa tzv. adrenokortikotropni oslobađajući
(releasing) faktor (ACTH-RF). Ovaj hormon deluje na kortikotropne ćelije hipofize i podstiče ih na
lučenje ACTH koji stimuliše zonu fascikulatu na lučenje kortikosteroida. Među ovim sistemima
funkcioniše negativna povratna sprega. Sa druge strane, smanjenje arterijskog krvnog pritiska ili
volumena krvi izaziva oslobađanje renina iz JGA bubrežnih korpuskula, te dolazi do stimulacije
produkcije aldosterona, zadržavanja natrijuma i vode i do povećanja krvnog pritiska.
Mikrocirkulacija u nadbubrežnoj žlezdi je veoma specifična. Krv iz kore sa izlučenim kortikalnim
hormonima, odlazi u srž gde utiče na lučenje kateholamina iz hromafinih ćelija.
Zaprati nas
