Rad u noćnoj smeni izaziva haos u telu i može da ima dugoročne štetne posledice. Na primer, povezan je sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčanog udara ili raka, upozoravaju istraživači.
Naučnici istraživačkog centra u Sariju utvrdili su da poremećaji koji nastaju usled rada u noćnoj smeni izazivaju probleme na molekularnom nivou. Stručnjaci kažu da su ih iznenadili obim, brzina i ozbiljnost štete koji nastaju kada je čovek budan preko noći, preneo je Bi-Bi-Si.
Ljudsko telo ima svoj prirodni ritam ili telesni sat po kojem je „šteno“ da spava noću i bude budno preko dana. Poremećaj ovog rasporeda ima duboke posledice i dovodi do remećenja temperature i lučenja hormona, što se odražava na fizičke sposobnosti tela i funkcionisanje mozga.
Studija, objavljena u „Procedurama Nacionalne akademije nauka“, obuhvatila je 22 osobe koje su iz normalanog dnevnog rasporeda prešle u noćni rad. Testovi krvi pokazali su da je šest odsto gena precizno programirano da budu aktivni u određenom delu dana. Nakon što su dobrovoljci počeli da rade preko noći, taj genetski mehanizam se izgubio.
Doktor Sajmon Arčer, jedan od autora istraživanja, izjavio je da su uočeni poremećaji u vezi sa više od 97 odsto „ritmičkih“ gena, kada su ljudi počeli da pomeraju vreme odlaska u krevet. Naučnici su zaključili da telesne funkcije, poput rada srca, bubrega i mozga, tada postaju neusklađene.
– To postaje vremenski haos. Kao kada biste živeli u kući koja ima sat u svakoj sobi, a onda ti satovi počnu da pokazuju različito vreme. Naravno, to vodi do haosa u domaćinstvu, izjavio je drugi učesnik istraživanja, profesor Derk-Jan Dijk.
