Odeća koja izaziva karcinom!
Mnogi tekstilni proizvođači i poznate modne marke u izradi odeće koriste i opasne hemikalije. Zbog toga ih je kritikovala organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis. Trgovci najavljuju bojkot proizvođača
„Modni brendovi reke širom sveta koriste kao kanale za odvod otpada“, tvrdi Manfred Santen. Greenpeacov aktivista je optimističan. On veruje da će proizvođači odeće ubuduće svoje majice i pantalone izrađivati na zdraviji način. A to znači bez hemikalija koje se trenutno koristi u procesu proizvodnje i prerade tekstilne robe. Mnogi od brendova koji koriste opasne hemikalije posluju u Hrvatskoj, piše Deutsche Velle.
Neke hemikalije koje koriste mogu izazvati karcinom ili utiču na hormonalni sistem. „Te hemikalije u zemljama proizvodnje preko otpadnih voda iz fabrika završe u rekama“, priča Santen.
Ali i kasnije, nakon što se odeća izveze u druge zemlje, otrovne materije „napuštaju“ tekstil npr prilikom pranja. Tako širom sveta ugrožavaju snabdevanje pitkom vodom i životni prostor riblje populacije. Čak i ako odeća nije otrovna, moguće je da su u procesu njene proizvodnje korišćene štetne materije.
‘Otrovni’ brendovi
Sve vodeće modne marke koriste te hemikalije. To je Grinpis dokazao 2012. Organizacija je u nezavisnim laboratorijama ispitala 141 komad odeće iz 29 zemalja. Farmerke, pantalone, majice i donji veš.
Rezultati su šokirali Santena, a hemikalija je bilo i u dečjoj odeći.
Uz pomoć tih hemikalija proizvođači čiste konce i odeću. Ako one preko otpadnih voda dospeju u reke i mora, one (npr APEO) su opasne i otrovne za ribe. „To je poznato već 30 godina“, kaže Aleks Foller, šef udruženja TEGEVA koje zastupa interese hemijske industrije koja proizvodi sredstva koje onda proizvođači tekstila koriste u obradi i čišćenju svoje odeće.
APEO se ne mora koristiti, postoje hemikalije koje nisu otrovne, to su masni alkoholi. Iz njih ne nastaju nikakvi „otpadni“ proizvodi koji su štetni za životnu sredinu i za riblji svet, tvrdi Foller. Nemačke hemijske firme su već 1986. dragovoljno odustale od korišćenja sredstva APEO za proizvodnju deterdženata. Upotreba apea je strogo regulisana u Evropskoj uniji. Od 2005. te se hemikalije smeju koristiti samo ako one ne završe u otpadnim vodama. Ali na globalnom nivou ne postoje tako stroga pravila.
‘Hemijska’ moda
Grinpis je zato prebacio modnim kućama da svoje tekstilne proizvode nepotrebno „zagađuju“ tim hemikalijama. Modna branša je burno reagovala na te tvrdnje, a Grinpis je najavio da će kontrolisati drže li se proizvođači obećanog.
Santen ipak podseća da su modne kuće suočene s velikim izazovima. „Oni često ne znaju koje firme, gde i šta uopšte za njih prerađuju ili proizvode. Neke od njih u samo nekoliko nedelja“ odgovaraju „na nove modne trendove, u rekordno kratkom roku kreiraju, proizvode i prodaju nove kolekcije.
To ne bi bilo moguće bez logističke podrške. „A tu je teško imati pregled nad time gde se pojedini komadi odeće proizvode“, dodaje Santen. Problem je i da je dostava komplikovana. Foller kao primer navodi sledeći slučaj: „Pojedini proizvođači tekstila imaju i po 100-200 firmi u Kini, Pakistanu i Bangladešu koje za njih šiju odeću.“ A te firme u Aziji hemikalije za obradu tekstila kupuju od različitih ponuđača. U takvoj situaciji teško da neko može uopšte zadržati kontrolu nad proizvodnim procesom.
‘Čiste’ hemikalije
Upotreba hemikalija koje nisu štetne ne utiču znatno na porast cene odeće, tvrdi Foller, eventualno se radi o dodatnim troškovima koji iznose nekoliko centi. „Ali modne firme moraju proveravati da li se njihovi dobavljači pridržavaju novih pravila“. Foller se zato zalaže za strategiju po kojoj bi dobavljači mogli biti i „izbačeni“ iz posla ukoliko se ne drže pravila „igre“.
Izvor: Pressonline
Nema komentara.