Konzumiranje gaziranih napitaka doprinosi gojaznosti, a postoji još dosta razloga zbog kojih bi trebalo da prestanete da ih pijete.
Gazirani napici podstiču taloženje skrivenog sala u organima. Istraživači iz Danske otkrili su da konzumiranje gaziranih napitaka povećava količinu masti u organima.
Pojedinci koji su pili gazirane sokove imali su dramatičan porast štetnih skrivenih masnoća.
Osim toga, njihov nivo holesterola je povećan za 11 odsto u odnosu na one koji nisu pili gazirana pića, jer sadrže zaslađivače i boju za hranu.
Ovi sastojci su povezani s hiperaktivnošću i oštećenjem moždanih ćelija. Ne treba zaboraviti da oni koji redovno piju gazirane sokove imaju veći rizik od dijabetesa.
Hemikalije koje se koriste u izradi tekstila, kao i za premazivanje različitih proizvoda da bi se sprečilo gorenje, mogu se naći u nekim gaziranim napicima u obliku bromiranog biljnog ulja.
Njihova uloga u soku je da spreče da se veštačka aroma odvaja od ostatka tečnosti. Na etiketi se navode kao „BVO“, ali ovaj sastojak može da izazove trovanje bromom koje može dovesti i do gubitka pamćenja, nervnih poremećaja i oštećenja kože.
Analiza rezultata 90-ak studija pokazuje da veća konzumacija gaziranog soka uzrokuje slabu iskorišćenost mleka. Zanimljivo da je 50-ih godina, na šoljicu gaziranog napitka, popijeno 3 šoljice mleka. Danas je upravo suprotno.
Previše gaziranih napitaka nije dobro ni za zube. Visoka koncentracija glukoze, fruktoze i saharoze izaziva zubni karijes.
