Ovo sigurno ne možete da uradite

Liznuti lakat: Ovaj potez nemoguć je za većinu pripadnika ljudske vrste, Zahval lizanja lakta zahteva ogromnu pokretljivost ramene ili nadlaktične kosti koja povezuje nadlakticu i podlakticu. Ovo možda može da izvede dete mlađe od 11 godina, čije kosti još nisu sasvim očvrsle, već su ruka i leđa povezani hrskavicom, odnosno mekanim tkivom koje omogućava veću savitljivost.

Elastičnost slabi što je čovek stariji. Možemo da pokušamo da pomerimo lakat ka suprotnom ramenu i tako ga primaknemo usnama, ali ni tada jezik ne može da ga odsegne. Geometrija lakta zapravo ne dozvoljava velike pokrete. Kada miruje, lakat pravi ugao od 19 stepeni ka podlaktici. Kad ga savijemo ka unutra, može da napravi ugao od najviše 145 stepeni, odnosno 180 stepeni kad ga savijemo ka spolja.

Koristiti sve prste osim srednjeg: Nemoguće je zakočiti srednji i koristiti ostala četiri prsta kao što to čine crtani junaci. Ako se savije srednji, domali prst se ukoči i ne može da izvede bili kakav pokret.

Prsti šake su nezavisni, ali domali, najslabiji prst je povezan sa istom spoljašnjom tetivom kao i srednji. Od dva uparena prsta, srednji vodi glavnu reč – kad ga savijemo, domali više ne može da se pomeri. Međutim, ne važi suprotno. Kad je domali prst savijen, srednji se pomera bez teškoća, piše „Zabavnik“.

Pomeriti samo jedno uvo: Mehanika životinjskog tela nadilazi ljudsku – nilski konji mogu da pomere samo jedno uvo, dok je to za ljude nemoguća misija, osim ukoliko ne upotrebe ruke. Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Roteradmu, životinjska nadmoć u upravljanju mišićima koji pokreću uvo zavisi od jednog dela kičmene moždine u donjem delu mozga, a on je kod čoveka, za razliku od nilskih konja, mačaka i slepih miševa, mnogo manje razvijen.

Osim toga, mišići ušiju kod životinja mogu da se pomeraju u skladu sa zvukovima koje čuju. Kod ljudi su ovi mišići gotovo nepokretni i usklađeni s pokretima očiju. Zato se kada pogledamo udesno i uvo, premda gotovo neprimetno, pomera u tom pravcu.

Kinuti otvorenih očiju: Nemoguće je kinuti otvorenih očiju zato što kijanje pokreće refleksnu radnju koja nas nagoni da spustimo kapke. Kad treba da kinemo, iz kičmene moždine, u kojoj se nalazi takozvani centar za kontrolu kojanja, niz neurona šalje savršeno usklađene motoričke nadražaje u različite delove tela. Oči se zatvaraju, a trbušni i mišići vrata stežu se u istom trenutku kad se spuste kapci. U jednom kijanju izbaci se oko 40.000 kapljica sluzi, a neke d njih putuju brzinom od 320 kilometara na sat. Naučnici smatraju da je zatvaranje očiju refleks kojim se štitimo od bakterija izbačenih tokom kijanja.

Istovremeno dotaći topao i hladan predmet zatvorenih očiju: Ako od osobe s povezom preko očiju zatražimo da istovremeno dotakne čašu ledene vode i šoljicu vrelog čaja, ona će već nakon prvog dodira povući ruke. Osećaj toplote i osećaj hladnoće prenose se u mozak pomoću dva različita toptlotna prijemnika. Ali kada nema jasnu sliku, mozak, barem u deliću sekunde, nije u stanju da rastumači dva suprotna osećaja i nalaže rukama da se povuku. Kada su nam oči zatvorene, čak i mozak gubi sigurnost.