PAPILA
(engl. papilla, lat. papilla), bradavica. Malo, ovalno mekotkivno ispupčenje koje vodi poreklo
najčešće od sluznice. P. folijata ( engl. foliate p., lat. p. foliate), listasta papila. Gustativna papila
jezika. Tvorevina sluznice jezika koja sadrži specifične nervne strukture (olfaktivni brežuljci) koje
reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane. Listaste papile su raspoređene duž zadnjeg dela bočne
ivice jezika. Osećaje ukusa sa ovih papila prenosi jezično-ždrelni živac (v. nervus glosofaringeus); p.
fungiformis (engl. fungiform p., lat. p. fungiformis), pečurkasta papila. Gustativna papila jezika.
Tvorevina sluznice jezika koja sadrži specifične nervne strukture (olfaktivni brežuljci) koje reaguju
na osećaje vezane za ukus unete hrane. Pečurkaste papile su raspoređene duž gornje strane tela jezika
(dorzuma jezika), neposredno ispred graničnog žleba jezika (sulkus limitans) i opšančenih papila.
Osećaj ukusa sa ovih papila prenosi živac lica (v. nervus facijalis); p. lingvalis (engl. lingual p., lat.
p. lingualis), papila jezika. Tvorevina sluznice jezika koja sadrži specifične nervne strukture
(olfaktivni brežuljci i slobodni nervni završeci) koje reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane i
osećaje dodira, toplog, hladnog i bola. Papile jezika se mogu podeliti na gustativne i senzitivne.
Gustativne papile reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane i dele se na tri grupe: opšančene (v.
papila valate), pečurkaste (v. papila fungiformes) i listaste papile (v. papila folijate). Senzitivne
papile prenose osećaje vezane za površinski senzibilitet (osećaj dodira, toplog, hladnog i bola sa
sluznice jezika) i dele se na dve grupe: konusne (papile konike) i končaste (papile filiformes); p.
mame (engl. nipple, mammary p., lat. p. mammae), bradavica dojke. Tamnije pigmentovan i ovalno
ispup-čen deo koji polazi sa vrha dojke. Oblik i položaj bradavice dojke su izrazito varijabilni.
Bradavica je veoma osetljiva na dodir, a na njenom vrhu otvaraju se izvodni kanalići mlečne žlezde;
p. nervi optici (lat. p. nervi optici), v. diskus nervi optici, kolut vidnog živca; p. valata (engl. vallate
p., lat. p. vallata), opšančena papila. Najveća gustativna papila jezika. Tvorevina sluznice jezika
koja sadrži specifične nervne strukture (olfaktivni bre-žuljci) koje reaguju na osećaje vezane za ukus
unete hrane. Opšančene papile su raspoređene duž gornje strane jezika (poleđine jezika), odmah
ispred graničnog žleba (sulkus limitans). Sastoje se od kružno postavljenog bedema unutar kog se
nalazi nešto niže postavljen središnji deo. Oba dela odvaja duboki kružni žleb. Osećaje ukusa sa ovih
papila prenosi jezično-ždrelni živac (v. nervus glosofari-ngeus).
Česta pitanja o PAPILA
Za šta se koristi PAPILA?
Papila nije naziv leka, već medicinski termin koji označava malu, ovalnu izraslinu mekog tkiva, najčešće na sluznici. Najpoznatije su papile jezika (npr. listaste i pečurkaste papile) koje sadrže nervne strukture zadužene za osećaj ukusa i dodira.
Kako se dozira PAPILA?
Papila je anatomska struktura, a ne lek, pa se ne dozira niti se propisuje na uobičajen način. Ukoliko imate nedoumicu oko nekog leka sličnog naziva, dozu i način primene uvek treba da odredi lekar.
Koje su nuspojave PAPILA?
Pošto papila nije lek, ne postoje nuspojave u farmakološkom smislu. Eventualne promene na papilama jezika, poput otoka, bola ili promene boje, predstavljaju simptom, a ne nuspojavu leka, i za njih je najbolje obratiti se lekaru.
Da li PAPILA ide na recept?
Ne, papila nije lek koji se izdaje u apoteci, već anatomski i medicinski pojam, tako da pitanje recepta ovde nije primenljivo.
Na šta treba obratiti pažnju kod promena na papilama jezika?
Ako primetite dugotrajno crvenilo, bol, otok ili nestanak papila na jeziku, to može ukazivati na upalu, nedostatak vitamina ili neko drugo stanje koje treba proceniti lekar ili stomatolog. Samodijagnoza i samolečenje na osnovu izgleda papila nisu preporučljivi bez pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
