PESTICIDI
(engl. pesticides), supstance ili smeše supstanci njene za prevenciju i uništavanje, suzbijanje ili
smanjenje količine štetočina koje žive na zemlji ili u vodi, izuzev mikoorganizama koji žive na ili u
čoveku ili životinjama. U svetu je registrovano oko 1500 različitih aktivnih supstanci koje se koriste
za proizvodnju nekoliko hiljada vrsta pesticida. Prema ni dele se na: akaricide – za uništavanje
grinja, insekticide – za uništava-nje insekata, fungicide – za uništavanje gljiva, nematocide – za
uništavanje nematoda, herbicide – za uništavanje korova, arboricide – za uništavanje drvenastih
biljaka, moluscide – za uništavanje štetnih puževa, rodenticide – za uništavanje glodara, fumigante –
gasove koji se koriste za sterilizaciju. U pesticide spadaju i supstance ili smeše supstanci koje se
koriste kao regulatori rasta biljaka, defolijanti ili desikanti. Prema hemijskom sastavu, dele se na:
neorganska i metaloorganska jedinjenja (arsentrioksid, bakarsulfat, olovni arsenat, cinkfosfid,
metilživa i dr.), alkaloide (nikotin, piretrin, strihnin i dr.), halogene derivate ugljovodonika (DDT,
aldrin, lindan, hlordan i dr.), homologe i derivate benzena (nitrofenol, nitrokrezol, ksilen i dr.),
organofosfate (malation, paration, bromofos, hlorofos i dr.), karbamate (karbaril, cineb, ciram i dr.),
triazine (atrazin, aziprotil i dr.), dipiridile (parakvat i dikvat) i ostala jedinjenja (kumarin, varfarin i
dr.). Prema toksičnosti, pesticidi se dele na ekstremno toksične (Ia), visoko toksične (Ib), umereno
toksične (II) i malo toksične (III). Rizik od trovanja postoji u pocesu sinteze, formulacije, pri
pakovanju, distribuciji i primeni pesticida. Pored osoba profesionalno izloženih pesticidima, rizik
postoji i za stanovništvo pri upotrebi tretiranih proizvoda, pri boravku u prostorijama u kojima je
vršena deratizacija itd.
Zaprati nas
