PELVIS
(engl. pelvis, bowl, lat. pelvis), karlica. Donji deo trupa koji se nalazi između trbuha i korena donjih
ekstremiteta. Karlica se sastoji od zidova, bedrenih jama i karlične duplje (v. kavitas pelvis). Osnovu
zida karlice grade: bočno, desna i leva karlična kost, a pozadi krsna i trtična kost. Koštana osnova je
okru-žena mekotkivnim strukturama koje ulaze u sastav zidova karlice. Karlica se deli na veliku i
malu karlicu. Granica između njih ogovara gornjem otvoru karlice. Velika karlica gradi dno trbušne
duplje (v. kavitas abdominalis). Mala karlica odgovara karlici u užem smislu. Karlica se bitno
razlikuje u odnosu na pol. Kod osoba ženskog pola ona ima oblik niskog valjka, njen gornji otvor je
ovalnog, a donji okruglastog oblika. Kod osoba muškog pola karlica ima oblik konusa čija je baza
okrenuta naviše, gornji otvor je bubrežastog, a donji ovalnog oblika; p. major (engl. greater p., false
p., lat. pelvis major), velika karlica. Deo karlice koji se nalazi iznad nivoa gornjeg otvora karlice.
Ovaj predeo odgovara trbušnoj duplji (v. kavitas abdominalis) i učestvuje u izgradnji njenog donjeg,
nepotpunog zida. U sastav velike karlice ulaze desna i leva bedrena jama; p. minor (engl. lesser p.,
true p., lat. pelvis minor), mala karlica. Deo karlice koji se nalazi ispod nivoa gornjeg otvora
karlice. Prostor unutar male karlice predstavlja karličnu duplju (v. kavitas pelvis); p. renalis (engl.
renal p., lat. pelvis renalis ), bubrežna karlica. Prošireni, levkasti deo mokraćnih puteva koji se
nalazi unutar bubrežne duplje (sinus renalis). Bubrežna karlica nastaje spajanjem 2 – 3 velike
bubrežne čašice. Njen širi, spoljašnji deo leži unutar bubrežne duplje. Uži, unutrašnji deo bubrežne
karlice prolazi kroz ulazno polje bubrega (hilum renalis) nastavljajući se mokraćovodom (v. ureter).
Zaprati nas
