SEMINALNE VEZIKULE
(engl. seminal vesicles, lat. vesicula seminalis), parni, pomoćni, muški polni organi, nepravilnog
oblika, smešteni iza prostate i lateralno od svake ampule duktusa deferensa. Sastoje se od nekoliko
navoja cevi, koja se sastoji od slede-ćih slojeva: 1. tunica mucosa: a) epitel – jednoslojan cilindričan
epitel sa poljima necilijarnog, pseudoslojevitog cilindričnog epitela; epitel je žućkast zbog prisustva
lipofuscina; b) lamina propria – rastresito vezivo sa elastičnim vlaknima i sudovima. Mukoza formira
brojne razgranate nabore, kesaste evaginacije različite dužine; 2. tunica muscularis – unutrašnji kružni
i spoljašnji longitudinalni sloj glatkih mišićnih ćelija; 3. tunica adventitia – rastresito vezivo sa
elastičnom mrežom, koje čini kapsulu seminalne ve-zikule. Proksimalni kraj se spaja sa duktusom
deferensom da bi se formirao ejakulatorni duktus. Epitel produkuje žućkastu, alkalnu tečnost, koja
omogućava pokretanje spermatozoida i štiti ih od vaginalne sekrecije. Značajne količine
prostaglandina nalaze se u sekreciji vezikula. Aktivnost vezikula stimuliše testosteron.
Zaprati nas
