Preskakanje i lupanje srca — kada su ekstrasistole bezopasne

Legli ste u krevet posle dugog dana, u sobi je tiho, i baš kada telo počne da se opušta — srce vam preskoči. Osetite kratak zastoj, pa jedan snažan udarac koji kao da odjekne u grudima ili u grlu. Zadržite dah, stavite ruku na grudni koš i čekate da se to ponovi. Preskakanje i lupanje srca spadaju među najčešće razloge zbog kojih se pacijenti javljaju kardiologu, a iza tog osećaja u najvećem broju slučajeva stoje ekstrasistole — prevremeni otkucaji koji se javljaju i kod potpuno zdravog srca.

Kao lekar, često čujem isto pitanje: da li je ovo opasno. Odgovor u većini slučajeva glasi — nije, ali to treba potvrditi, a ne pretpostaviti. Zato u ovom tekstu objašnjavam šta su ekstrasistole i palpitacije, zašto nastaju, po čemu se razlikuju bezopasne od onih koje traže dodatnu proveru, i kako holter i drugi pregledi pomažu da se ta razlika jasno utvrdi.

Šta su ekstrasistole i zašto ih osećamo kao preskakanje srca

Zdravo srce kuca po ritmu koji zadaje sinusni čvor, prirodni pejsmejker smešten u desnoj pretkomori. Ekstrasistola je otkucaj koji krene ranije nego što treba, iz nekog drugog dela srčanog mišića. Ako taj prevremeni impuls potiče iz pretkomora, govorimo o supraventrikularnim ekstrasistolama; ako potiče iz komora, o ventrikularnim ekstrasistolama.

Zanimljivo je da sam prevremeni otkucaj obično ne osećamo — on je slabiji, jer komore nisu stigle da se napune krvlju. Posle njega sledi kratka pauza tokom koje se srce puni nešto duže nego inače, pa je naredni, potpuno normalan otkucaj snažniji. Upravo taj pojačani udarac posle pauze pacijenti opisuju kao „preskok“, „prevrtanje“ ili „udarac u grudima“. Drugim rečima, ono što doživljavamo kao preskakanje srca zapravo je kombinacija kratkog zastoja i jednog jačeg otkucaja.

Termin palpitacije je širi i označava svaku svesnu percepciju sopstvenog srčanog rada — lupanje, ubrzanje, nepravilnost ili pojedinačne preskoke. Ekstrasistole su samo jedan, doduše najčešći, uzrok palpitacija. Povremeni prevremeni otkucaji beleže se kod znatnog broja odraslih osoba kada im se srčani ritam snima tokom celog dana, a kod većine njih srce je strukturno potpuno zdravo.

Zašto nastaju ekstrasistole i lupanje srca

Kod srca bez strukturne bolesti, ekstrasistole najčešće izaziva privremeni poremećaj ravnoteže između nervnog sistema, hormona i elektrolita. Najčešći okidači u svakodnevnom životu su:

• nedostatak sna i produženi psihički stres
• kofein iz kafe, energetskih pića, jakog čaja i nekih preparata za mršavljenje
• alkohol, posebno veće količine tokom jedne večeri
• nikotin i pojedini stimulansi
• dehidratacija i gubitak elektrolita, na primer posle intenzivnog znojenja, proliva ili povraćanja
• snižene vrednosti kalijuma ili magnezijuma u krvi
• pojačan rad štitne žlezde i drugi hormonski poremećaji
• anemija, povišena telesna temperatura i infekcije
• obilan obrok, nadutost i gastroezofagealni refluks, koji nadražuju susedne strukture u grudnom košu
• pojedini lekovi, uključujući kapi i sprejeve za nos, preparate protiv prehlade i lekove za astmu

Kod manjeg broja pacijenata ekstrasistole su znak da srce nosi neko dodatno opterećenje — dugogodišnji povišen pritisak, zadebljanje ili proširenje srčanog mišića, posledice ranijeg infarkta, bolest srčanih zalistaka ili poremećaj u sprovođenju impulsa. Zbog toga se prvo ispitivanje ne svodi samo na to koliko preskoka ima, već i na to kakvo je srce u kojem se oni javljaju.

Simptomi: kako izgledaju palpitacije u praksi

Pacijenti tegobe opisuju veoma slikovito, i ti opisi su lekaru dragoceni. Najčešće se javljaju:

• osećaj da srce na trenutak stane, pa krene snažnim udarcem
• „prevrtanje“ ili treperenje u grudima, ponekad i u vratu
• pojedinačni jaki otkucaji koji se čuju u ušima dok ležite na levom boku
• kratak nadražaj na kašalj ili potreba da se duboko udahne posle preskoka
• blaga nesigurnost ili kratkotrajna vrtoglavica kod nizova preskoka
• nelagoda i strah koji sami po sebi pojačavaju osećaj lupanja srca

Karakteristično je da se benigne ekstrasistole češće javljaju u miru — uveče, pri ležanju, posle obroka ili u trenucima opuštanja posle napornog dana — a da tokom fizičke aktivnosti kod mnogih nestaju ili se prorede. Suprotan obrazac, kada se preskoci pojavljuju ili umnožavaju baš pri naporu, zaslužuje pažljiviju procenu.

Ko je u povećanom riziku

Ekstrasistole se mogu javiti u svakom životnom dobu, ali su češće i klinički značajnije kod određenih grupa:

• osobe starije životne dobi, kod kojih učestalost prevremenih otkucaja raste sa godinama
• pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili povišenim mastima u krvi
• osobe sa poznatom bolešću srca, preležanim infarktom, kardiomiopatijom ili bolešću zalistaka
• pacijenti sa bolestima štitne žlezde, hroničnom bubrežnom bolešću ili anemijom
• osobe sa prekomernom telesnom masom i one kod kojih se sumnja na apneju u snu, jer prekidi disanja opterećuju srčani ritam tokom noći
• sportisti koji se dugo bave treninzima izdržljivosti
• trudnice, kod kojih povećan volumen krvi i hormonske promene lakše izazovu palpitacije
• osobe sa anksioznim poremećajem ili paničnim napadima
• osobe u čijoj je porodici zabeležena iznenadna srčana smrt u mlađim godinama

Kada se javiti lekaru zbog preskakanja srca

Povremeni preskok koji traje sekund i prođe bez ikakvih drugih tegoba obično se može mirno pomenuti na redovnoj kontroli. Postoje, međutim, jasni znaci upozorenja zbog kojih pregled treba obaviti bez odlaganja.

Hitnu medicinsku pomoć potražite ako se palpitacije jave zajedno sa:

• gubitkom svesti ili osećajem da ćete se onesvestiti
• bolom, stezanjem ili pritiskom u grudima koji se šire u vilicu, rame ili ruku
• izraženim nedostatkom vazduha, gušenjem pri ležanju ili hladnim znojenjem
• dugotrajnim brzim i nepravilnim radom srca koji ne prestaje posle nekoliko minuta mirovanja
• naglom slabošću, konfuzijom, otežanim govorom ili slabošću jedne strane tela
• palpitacijama koje su počele tokom fizičkog napora i praćene su malaksalošću

Zakazani pregled kardiologa preporučuje se kada:

• preskakanje srca postaje svakodnevno, traje nedeljama ili se osetno pojačava
• se tegobe javljaju tokom fizičkog napora, a ne u mirovanju
• se uz palpitacije javlja zamaranje pri uobičajenim aktivnostima ili otok potkolenica
• već imate dijagnostikovanu bolest srca, povišen pritisak ili ste preležali infarkt
• je u porodici bilo iznenadne srčane smrti u mlađim godinama ili nasledne bolesti srčanog mišića
• pametni sat ili merač pritiska više puta prijavi nepravilan ritam
• strah od preskoka počne da ograničava san, rad ili svakodnevne navike

Dijagnostika: EKG, holter i dodatna ispitivanja

Procena počinje razgovorom. Kada su se tegobe javile, koliko traju, u kojim okolnostima, šta ih pojačava, koje lekove i dodatke uzimate, koliko kafe popijete i kako spavate — te informacije često usmere dijagnostiku više nego bilo koji pojedinačni nalaz. Zatim slede pregled, merenje krvnog pritiska i EKG u miru.

Problem sa standardnim EKG-om jeste to što snimanje traje svega nekoliko sekundi, pa lako promaši ekstrasistole koje se javljaju povremeno. Zbog toga je holter EKG glavno sredstvo u ovoj oblasti. Reč je o malom uređaju koji nosite tokom jednog ili dva dana, a po potrebi i duže, dok on neprekidno beleži srčani ritam. Holter pokazuje koliko prevremenih otkucaja imate tokom dana i noći, da li potiču iz pretkomora ili komora, da li dolaze iz jednog ili više žarišta, javljaju li se pojedinačno ili u nizovima, i — što je posebno korisno — da li se poklapaju sa trenucima kada ste u dnevniku zabeležili tegobe.

U zavisnosti od nalaza, lekar može predložiti i:

• ehokardiografiju, ultrazvučni pregled kojim se procenjuju veličina srčanih šupljina, debljina zidova, rad zalistaka i pumpna funkcija
• test fizičkim opterećenjem, da se vidi kako se ritam ponaša pri naporu
• laboratorijske analize: krvna slika, elektroliti, funkcija štitne žlezde i bubrega, ponekad i vrednosti gvožđa
• produženo snimanje ritma tokom više nedelja kod retkih, ali izraženih epizoda
• magnetnu rezonancu srca ili dodatna ispitivanja kada postoji sumnja na bolest srčanog mišića

Jedan podatak sa holtera zaslužuje posebnu pažnju — takozvano opterećenje ekstrasistolama, odnosno koliki udeo u ukupnom broju otkucaja čine prevremeni. Kada su ventrikularne ekstrasistole veoma česte i zauzimaju značajan deo dnevnih otkucaja, tokom godina mogu oslabiti pumpnu funkciju leve komore, i to kod osoba bez druge bolesti srca. Takvi pacijenti se prate redovno, jer se to stanje na vreme može prepoznati i najčešće uspešno lečiti.

Lečenje ekstrasistola

Kada su srce i nalazi uredni, a ekstrasistole retke i bez pratećih simptoma, lečenje u užem smislu često i nije potrebno. Najvrednije što lekar tada može da ponudi jeste jasno objašnjenje i potvrda da je srce zdravo, jer se time prekida krug u kojem strah pojačava percepciju otkucaja, a pojačana percepcija dodatno pojačava strah.

Sledeći korak je uklanjanje okidača: smanjenje kofeina i alkohola, prestanak pušenja, redovan san, nadoknada tečnosti i korekcija sniženih elektrolita ako ih laboratorija potvrdi. Ako je uzrok pojačan rad štitne žlezde, anemija ili neželjeno dejstvo nekog leka, leči se osnovni problem, a preskoci se najčešće povuku sami.

Kada tegobe ostanu izražene i ometaju svakodnevni život, u obzir dolazi terapija lekovima. Najčešće se koriste lekovi koji usporavaju srčani rad i ublažavaju dejstvo adrenalina, a kod pojedinih pacijenata i posebni antiaritmijski lekovi. Vrstu, dozu, kombinaciju i dužinu terapije određuje lekar na osnovu nalaza, pratećih bolesti i ostale terapije koju pacijent uzima, pa takve lekove ne treba uvoditi ni prekidati na svoju ruku. Kod izabranih pacijenata sa vrlo čestim ventrikularnim ekstrasistolama iz jednog žarišta, koje slabe funkciju srca ili se ne smiruju na terapiju, kardiolog može predložiti kateter ablaciju — zahvat kojim se ciljano isključuje mesto iz kojeg polaze prevremeni impulsi.

Saveti za svakodnevni život sa palpitacijama

• Vodite kratak dnevnik: datum, vreme, trajanje, šta ste pili i jeli, koliko ste spavali i šta se dešavalo pre epizode. Obrazac se često prepozna posle dve do tri nedelje.
• Probajte nekoliko nedelja bez kofeina i alkohola, pa uporedite. Lični odgovor na kofein razlikuje se od osobe do osobe.
• Držite ujednačen ritam spavanja. Neprospavane noći su čest, a lako popravljiv okidač.
• Pijte dovoljno tečnosti, posebno leti i posle treninga.
• Kada osetite preskoke, probajte mirno, sporo disanje sa produženim izdisajem nekoliko minuta i preusmerite pažnju na neku aktivnost.
• Ostanite fizički aktivni ako vam je lekar to odobrio. Umerena aktivnost kod mnogih smiruje ritam, dok potpuno mirovanje iz straha obično pogorša osećaj lupanja srca.
• Izbegavajte energetska pića i preparate za mršavljenje ili povećanje energije nepoznatog sastava.
• Suplemente magnezijuma i kalijuma uzimajte po savetu lekara, a ne po sopstvenoj proceni, jer su kod bubrežnih bolesnika i uz pojedine terapije potrebne mere opreza.
• Podatke sa pametnog sata ponesite na pregled kao dopunu, imajući u vidu da takvi uređaji ne zamenjuju holter i medicinski EKG.

Prevencija

Prevencija ekstrasistola se u najvećoj meri poklapa sa prevencijom bolesti srca uopšte. Držanje krvnog pritiska u ciljnim vrednostima, kontrola šećera i masnoća u krvi, održavanje telesne mase, prestanak pušenja i umerenost sa alkoholom smanjuju opterećenje srčanog mišića, a time i sklonost ka poremećajima ritma. Redovna umerena fizička aktivnost, ishrana bogata povrćem, voćem, ribom i integralnim žitaricama, kao i ograničenje soli, deluju u istom pravcu.

Vredi ispitati i hrkanje sa prekidima disanja u snu, jer neprepoznata apneja može da održava palpitacije i povišen pritisak uprkos terapiji. Osobe sa bolestima štitne žlezde treba da poštuju dogovorene kontrole, a pacijenti sa poznatom srčanom bolešću redovne kardiološke preglede, pošto se tada preskakanje srca prati u kontekstu, a ne kao izolovan simptom.

Zaključak

Preskakanje i lupanje srca su neprijatni, ali u većini slučajeva bezopasni. Ekstrasistole se javljaju i kod zdravih ljudi, najčešće u miru, i obično su odraz umora, kofeina, stresa ili poremećene ravnoteže elektrolita. Ono što razdvaja bezazlene palpitacije od onih koje traže dalju obradu nije njihova jačina, već kontekst: da li se javljaju pri naporu, da li ih prate nesvestica, bol u grudima ili gubitak daha, i kakvo je stanje srca na osnovnim pregledima.

Zato preskoke ne treba ni ignorisati ni dramatizovati. Pregled, EKG, holter i po potrebi ultrazvuk srca u većini slučajeva daju miran i jasan odgovor, a upravo taj odgovor pacijentima najviše znači — nemali broj njih navodi da su preskoke posle pregleda osećali ređe, iako se na nalazu ništa nije promenilo.

Reference

• European Society of Cardiology — smernice za lečenje supraventrikularnih i ventrikularnih aritmija: https://www.escardio.org
• Mayo Clinic — informacije o palpitacijama i prevremenim otkucajima srca: https://www.mayoclinic.org
• NHS — vodič za pacijente o osećaju lupanja i preskakanja srca: https://www.nhs.uk
• NICE — preporuke za procenu palpitacija i poremećaja srčanog ritma: https://www.nice.org.uk
• American Heart Association — edukativni materijali o aritmijama: https://www.heart.org
• World Health Organization — podaci o kardiovaskularnim bolestima i faktorima rizika: https://www.who.int

---

Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje pregled, dijagnozu i savet lekara. Ako imate preskakanje ili lupanje srca, a posebno ako se uz palpitacije javljaju nesvestica, bol u grudima ili nedostatak vazduha, obratite se lekaru. Konsultaciju sa lekarom Savetovališta za kardiologiju možete zakazati putem platforme LekarInfo, gde ćete dobiti stručno mišljenje i savet o daljoj obradi, uključujući potrebu za holter monitoringom. — Dr Milica Novaković