Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Atrijalna fibrilacija (pretkomorsko treperenje) — najkraće
- Šta je
- Najčešća pretkomorska tahikardija. Električni tok kruži nepravilno po pretkomorama, pa nastaje potpuna električna neusklađenost.
- Koliko je brzo
- Pretkomore rade 260 do 450 u minuti, obično brže od 300.
- Šta štiti komore
- AV čvor svojim osobinama propušta samo deo impulsa, pa komore obično ne prelaze 180 u minuti.
- Kako izgleda na EKG-u
- Nepravilna osnovna linija na kojoj se talasi P ne razaznaju, uz QRS komplekse normalne širine ali nejednake visine i nejednako razmaknute.
- Kada je QRS ipak širok
- Posle dužih razmaka nova depolarizacija može naići na neoporavljenu desnu granu, pa QRS bude proširen (Ašmanov fenomen). Ali široki QRS kompleksi mogu značiti i postojanje dodatnog puta — WPW sindrom, koji je opasan jer može propustiti veliki broj impulsa u komore.
- Kada su komore vrlo spore
- Frekvencija od 30 do 60 u minuti uz fibrilaciju govori za potpun srčani blok.
- Zašto se javljaju tegobe
- Nedostaje kontrakcija pretkomora, koja inače doprinosi oko 25% punjenja srca. Otuda lupanje srca, malaksalost, gušenje i popuštanje srca.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Pretkomorsko treperenje (atrijalna fibrilacija, AF) je najčešće pretkomorska tahikardija. U osnovi poremećaja je nepravilan kružni tok električnih fenomena u pretkomorama koji provocira nejednaku, nehomogenu pretkomorsku depolarizaciju frekvencije 260-450/min, obično brže od 300/min. i označava potpunu električnu dezorganizovanost pretkomora. AV-čvor, svojim elektrofiziološkim karakteristikama štiti komore, tako da njihova fiekvencija obično ne prelazi 180/min.
Na EKG-u AF karakteriše nepravilna izoelektrična linija na kojoj se ne razaznaju tačno talasi P, dok su QRS-kom-pleksi normalne širine, nejednake visine i nejednako udaljeni jedni od dragih.
Nakon dužih razmaka između nonnalnih QRS-kompleksa i nailaska nove depolarizacije komora može doći do proširenja QRS-kompleksa, obično po tipu bloka desne grane jer ona ima veću refiaktemost od leve grane (Ashmanov fenomen). Ukoliko postoje široki QRS-kompleksi u AF treba razmišljati o eventualnom postojanju aberantnog puta (WPW-sindroma), koji anterogradno može u komore prevesti veliki broj impulsa.
Frekvencija komora od 30 do 60/min ukazuje na postojanje kompletnog srčanog blokau AF.Simptomi tokom AF odnose se na nedostatak atrijalne kontrakcije i hemodinamskog doprinosa od oko 25%, nejednako punjenje komore i obično brže frekvencije komora, a manifestuju se lupanjem srca, malaksalošću, gušenjem ili dekompenzacijom srca (edem pluća), vrtoglavicom, sinkopom i dr.
Staza krvi u pretkomori, posebno levoj, može dovesti do stvaranja tromba i sistemske embolije, što se posebno odnosi na reumatsku mitralnu manu, mitralnu stenozu, tako da 90% bolesnika sa mitralnom stenozom i sistemskom embolijom ima, u stvari, AF, pa je antikoagulantna terapija neophodna. Sklonost tromboembolijama kod AF je značajna ukoliko je oštećen miokard, ako je povećana leva pretkomora i kod starih osoba, pa iziskuje i primenu antikoagulantne, odnosno antiagregacione terapije.
Ukoliko akutno nastala AF indukuje kardiovaskulamu dekompenzaciju, iziskuje lečenje električnom kardioverzijom (sinhroni DC-šok), a ako se dobro podnosi leči se medikamentno, i to digitalisom, verapamilom, beta-blokatorima, antiaritmicima I ili m grupe. Primenom ovih lekova obično se uspostavlja sinusni ritam, posebno kada se kombinuju sa digitalisom da se frekvencija komora najpre svede ispod 100/min, a potom dodaje antiaritmik, obično I grupe.
Kod hronične AF digitalis i/ili kalcijumski antagonisti ili beta-blokatori mogu održavati frekvenciju komora, a ukoliko se pokažu bezuspešnim može se izvršiti modifikacija AV-čvora radiofrekventnom parcijalnom ablacijom.
Česta pitanja o Pretkomorsko treperenje (Fibrilatio atriorum)
Šta je Pretkomorsko treperenje?
Pretkomorsko treperenje, poznato i kao atrijalna fibrilacija (AF), predstavlja najčešći oblik pretkomorske tahikardije. Nastaje usled nepravilnog, kružnog kretanja električnih impulsa kroz pretkomore, što dovodi do neujednačene i haotične pretkomorske depolarizacije, frekvencije od 260 do 450 otkucaja u minuti, obično iznad 300 otkucaja u minuti, i predstavlja potpunu električnu dezorganizovanost pretkomora. AV-čvor svojim elektrofiziološkim osobinama štiti komore, tako da njihova frekvencija obično ne prelazi 180 otkucaja u minuti.
Koji su simptomi?
Simptomi pretkomorskog treperenja proizilaze iz izostanka normalne kontrakcije pretkomora, koja inače doprinosi punjenju komora za oko 25 procenata, kao i iz nejednakog punjenja komora i obično ubrzane frekvencije komora. Ovo se ispoljava lupanjem srca, malaksalošću i osećajem gušenja, a u težim slučajevima mogu se javiti i znaci dekompenzacije srca.
Koji su uzroci/faktori rizika?
U osnovi pretkomorskog treperenja je nepravilan, kružni tok električnih impulsa u pretkomorama, koji dovodi do neujednačene i haotične električne aktivnosti, frekvencije od 260 do 450 otkucaja u minuti. Konkretni faktori rizika nisu navedeni u ovom sadržaju, pa njihovu eventualnu povezanost sa vašim zdravstvenim stanjem najbolje može proceniti lekar nakon pregleda.
Kako se leči Pretkomorsko treperenje?
Način lečenja zavisi od uzroka i težine stanja, a određuje ga lekar nakon pregleda.
Kada se hitno javiti lekaru?
Frekvencija komora između 30 i 60 otkucaja u minuti tokom pretkomorskog treperenja može ukazivati na postojanje kompletnog srčanog bloka, stanja koje zahteva hitnu lekarsku procenu. Ukoliko se jave izraženo lupanje srca, malaksalost ili osećaj gušenja, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
