OPSTIPACIJA ili zatvor pogađa od 25 do 40 odsto stanovništva. Kod nekih ljudi dva do tri pražnjenja dnevno mogu da budu normalna pojava, dok je kod drugih normalno pražnjenje dva do tri puta nedeljno. Iako se neki zabrinu kada jedan ili dva dana nemaju stolicu, stručnjaci opstipaciju procenjuju po jasnim kriterijumima.
Doktor Miodrag Slović, gastroenterolog u KBC „Zemun“, objašnjava koji su to kriterijumi:
– O opstipaciji govorimo onda kada je pražnjenje ređe od tri puta nedeljno, i to traje najmanje tri meseca. Osim toga potrebno je da postoje još najmanje dve ili više sledećih tegoba: naprezanje prilikom pražnjenja, tvrda ili grudvasta stolica, osećaj nepotpunog pražnjenja ili osećaj blokade u rektalnom delu.
Osobe koje pate od opstipacije osećaju se umornim i generalno loše jer se organizam ne oslobađa od toksina. Osim što izaziva nelagodnost, dugo zadržavanje stolice izlaže zid debelog creva stalnom kontaktu sa kancerogenim materijama i predstavlja faktor rizika za razvoj maligne bolesti debelog creva.
Ako ovi simptomi traju kraće od tri meseca, radi se o akutnoj ili trenutnoj opstipaciji i nije razlog za zabrinutost. U slučaju hroničnog zatvora, međutim, obavezno treba istražiti uzrok. A uzroci, prema rečima dr Slovića, nisu uvek jasno definisani, kao ni lečenje.
– Reč je o funkcionalnom poremećaju, kada ne postoji ili je veoma slab nadražaj za pražnjenje creva. To mogu da izazovu mnogobrojni uzroci, na prvom mestu nepravilna ishrana, zatim previše sedenja, ali i preterana upotreba laksativa.
Do zatvora dolazi kada se previše jede hrana od prerađenih hranljivih supstanci, belo brašno ili šećer. To dovodi do stvaranja malih količina stolice, koja je suva. I previše masti usporava rad creva i pojačava opstipaciju. Isto tako, konzumiranje nedovoljne količine tečnosti, nedovoljno voća, povrća, vlaknastih materija usporavaju proces pražnjenja creva.
– Više od polovine pacijenata reši se zatvora samo kada promeni ishranu. To znači da treba da unose dva litra tečnosti, uvrste više žitarica, muslija i mekinja, zelenog povrća i da jedu više suvog i svežeg voća, šljiva, krušaka, kajsija, najbolje da prave kompot. Trebalo bi izbegavati banane, previše šargarepe i pirinač, kao i rafinisane namirnice, čokoladu, slatkiše i grickalice – navodi dr Slović.
Ako se ishranom, u roku od najmanje mesec dana, ne reguliše pražnjenje, specijalista će tada da propiše terapiju.
