Prof. dr Branislava Ivanović: Uticaj ishrane na krvni pritisak kod mladih

O uticaju ishrane na krvni pritisak kod mladih razgovarali smo sa prof.dr Branislavom Ivanović iz UKCS.

Koji je značaj izbalansirane, zdrave ishrane kod mlađih osoba sa arterijskim pritiskom?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koji je značaj izbalansirane, zdrave ishrane kod mlađih osoba sa arterijskim pritiskom?

Prof. dr Branislava Ivanović: Htela bih na početku da napomenem da je ishrana podjednako važna i kod mladih i kod starijih osoba kada je reč o svim faktorima rizika i o hipertenziji. Odgovor na ovo pitanje bih započela sa nepobitnom činjenicom da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti kod nas i u svetu.

Da participiraju u ukupnom mortalitetu u svetu sa više od 50% i da je najčešći po učestalosti faktor rizika u nastajanju kardiovaskularnih bolesti upravo arterijska hipertenzija. U našoj zemlji veoma je važno pažnju posvetiti arterijskoj hipertenziji iz prostog razloga što je ona veoma česta i prema podacima od pre 2 godine arterijsku hipertenziju nalazimo kod 47,5 odrasle populacije, što znači da svaka druga odrasla osoba u našoj sredini ima arterijsku hipertenziju.

Ono što nas posebno brine, nije samo njena učestalost nego i činjenica da smo neuspešni u njenom lečenju. Nemamo podatke za našu zemlju, ali svetski podaci ukazuju da samo 23% žena i 18% muškaraca je uspešno lečeno od ove bolesti. Ovo je zabrinjavajući podatak i uglavnom smatramo da je to posledica neredovnog uzimanja lekova, ali zaboravljamo da je bitan faktor i promena životnih navika pacijenata koji oni ne primenjuju.

Kada govorimo o životnim navikama posebno mesto imaju dijete. Dijete koje ne utiču samo na sniženje krvnog pritiska, već i koje utiču na više faktora rizika. Kada govorimo o arterijskoj hipertenziji treba imati na umu da zdravom izbalansirano ishranom sa nižim unosom soli kod mlađih osoba sa hipertenzijom prvog stepena se hipertenzija može korigovati.

Kako smo došli na ideju da je so bitan mehanizam u povećanju arterijskog pritiska, tako što smo istraživali vrednot pritiska u određenim podnebljima. Npr. Jedno brazilsko pleme unosi svega 1 g. soli na dan i u tom plemenu srednja vrednost sistolnog krvnog pritiska je oko 100 mmHg čak i ispod 100 mmHg a dijstolni oko 60 mmHg.

Jasno je dokazano i u drugim studijama da so ima uticaja na visinu krvnog pritiska. Mi sa druge strane unosimo u proseku negde oko 10,4g soli na dan. Mi spadamo u zemlje koje unose veću količinu soli. Preporučeni unos soli je 5g NaCl odnosno 2,3g Na.

Mi unosimo 2 puta veću količinu od preporučene. Preporučene količina soli odgovara jednoj ravnoj kafenoj kašičici soli. Dijeta koja se preporučuje svim pacijentima je tzv. Dash dijeta i u toj dijeti insistira se na unosu 2,3g Na dnevno.

Ovom dijetom za 8 nedjelja značajno se redukuje krvni pritisak. Pored snižavanja krvnog pritiska, ova dijeta je dobra za opšte zdravstveno stanje, jer se njom insistira na unosu svežeg voća i povrća pa se iz tog razloga unose veće količine kalijuma, magnezijuma i dijetna vlakna.

Kojim namirnicama dajemo prednost u regulaciji visine arterijskog pritiska i popravci kardiovaskularnog zdravlja?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kojim namirnicama dajemo prednost u regulaciji visine arterijskog pritiska i popravci kardiovaskularnog zdravlja?

Prof. dr Branislava Ivanović: Upravo u toj Dash dijeti važno mesto imaju integralne žitarice (ovas, ječam, raž, heljda, pirinač) izbegava se belo brašno. Ukoliko neko insistira na belom brašnu, treba se pacijentu sugerisati da dve kriške kupovnog hleba u sebi sadrže 1,5g NaCl.

Sva lisnata testa i peciva, treba izbegavati, zato što u tim proizvodima postoji visoka koncentracija soli. Insistira se na svežem i smrznutom voću, treba biti obazriv prilikom primene slatkog voća npr. ananasa i lubenice. Insistira se na primeni svežeg ili barenog povrća.

Mi kod svih pacijenata sa hipertenzijom insistiramo na unosu visokih doza kalijuma, krompir ima visoke doze kalijuma a niske doza natrijuma, ali samo bareni kormpir se preporučuje. Što se mesa tiče. Prednost se daje pilećem i ćurećem mesu bez kožice, ribi i malom unosu crvenog mesa. To crveno meso treba niti posna svinjetina, manje masna jagnjetina, teletina, junetina.

Govedina ima visok precnat masti. Što se tiče slatkiša, insistira se na prekidu unosa slatkiša, već unosu voća, meda i nezaslađenim čajevima. Treba izbaciti gazirana pića i gazirane vode.

Kardiolozi ne retko preporučuju mediteransku dijetu, koliki je njen značaj u smanjenju kardiovaskularnog rizika

Jelena Milojević – LekarInfo: Kardiolozi ne retko preporučuju mediteransku dijetu, koliki je njen značaj u smanjenju kardiovaskularnog rizika

Prof. dr Branislava Ivanović: Kardiolozi vole mediteransku dijetu, prvi podaci o značaju ove dijete u smanjenju kardiovaskularnog rizika odnosili su se na sekundarnu prevenciju, odnosno na primenu ove dijete kod pacijenata koji već imaju dokazanu koronarnu bolest.

Nešto skoriji su podaci da ova dijete itekako utiče povoljno na kardiovaskluarno zdravlje i kod onih koji nemaju dokazane kardiovaskularne bolesti. Tačnije imamo jasne dokaze da ova mediteranska dijeta smanjuje rizik od kardiovaskularnih događaja, akutnih infarkta, moždanih udara čak za 30 %.

Ne treba zanemariti činjenicu da faktori rizika za kardiovaskularne bolesti su u isto vreme i odgovorni za maligne bolesti pa i za neurodegenerativna oboljenja, tako da ova dijeta povoljno utiče na opšte zdravlje.

U Dash dijeti se insistira na maslinovom eventualni na bundevinom ulju, dok se u mediteranskoj dijeti insistira na malsinovom ulju, na svežem voću i povrću. Dominantnom unosu ribe i to divljeg lososa, izvorske pastrmke, tune, sardine.

Mediteranska dijeta dozvoljena jedna doza crvenog vina koja je kod Dash dijete zabranjena. Kardiolozi prihvataju obe dijete. Razlika imeđu ove dve dijete je što Dash dijeta insistira na isključivanju kuhinjske soli a mediteranska na isključivanju crvenog mesa, mlečnih proizvoda i jaja.

Pored dijete šta još podrazumeva pod optimizacijom životnih navika?

Jelena Milojević – LekarInfo: Pored dijete šta još podrazumeva pod optimizacijom životnih navika?

Prof. dr Branislava Ivanović: Pod optimizacijom životnih navika kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom pa i generalno u prevenciji kardio vaskularnih bolesti veoma važno mesto ima fizička aktivnost. Pod fizičkom aktivnošću podrazumeva se 150-300 minuta umerene aktivnosti.

Umerena fizička aktivnost je kretanje, šetnja brzinom 4,7 km/h, spremanje kuće, lagani rad u bašti, vožnja bicikla od 15km/h tokom 30 minuta svaki dan. Intenzivnija aktivnost podrazumeva kretanje od 6,5km/h kada je potrebno manje vremena utrošiti na fizičku aktivnost. Fizička aktivnost je preduslov opšteg zdravlja kao i izbegavanja stresa, prestanak pušenja.

Što se tiče alkohola 2018 godine objavljena je velika studija koja je imala nultu toleranciju prema unosu alkohola, ali smo se vratili na standarnu priču da je moguće unos dve doze alkohola, dve rakijske, dve vinske čaše za muškarce i jedna za žene.

Da li kafa može uticati na visinu arterijskog krvnog pritiska a kako utiču energetska pića?

Jelena Milojević – LekarInfo: Da li kafa može uticati na visinu arterijskog krvnog pritiska a kako utiču energetska pića?

Prof. dr Branislava Ivanović: Što se kafe tiče postoje brojna istraživanja i rezultati tih istraživanja su dosta kontraverzni. Jednostavno možemo reći da većina istraživanja ukazuje da kafa ne dovodi do povećanja vrednosti krvnog pritiska kod onih koji nemaju hipertenziju. Međutim svako povećanje od 2 do 4 mmHg za sistolni krvni pritisak kod onih koji imaju hipertenziju predstavlja razlog za brigu. Kod ovih pacijeneta treba ograničiti unos kafe, jedna do dve šoljice kafe dnevno.

Što se tiče energetskih pića, verovali ili ne ona se koriste 60 godina s tim što su poslednjih decenija postala mnogo popularnija. Ona povećevaju pritisak negde od 5-7mmHg sistolni 2,3 mmHg dijastolni. Kada bi se svelo na jedno piće ne bi bilo tako strašno međutim mladi uzimaju više energetskih pića tokom dana što dovodi do uznemirenosti i povišenog krvnog pritiska. U literaturi a i u praksi je zabelećeno da uzimanje 5 eneregetsjih pića jedno za drugim može dovesti do smrtnog ishoda.

O sagovorniku: pogledajte profil prof. dr Branislava Ivanović — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.