O tome kako nastaje plućna hipertenzija, kako se leči, kako možemo da pomognemo pacijentima koji boluju od plućne hipertenzije razgovarali smo profesor doktor Dejan Simeunović sa Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Za početak recite nam kako nastaje plućna hipertenzija?
Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam kako nastaje plućna hipertenzija?
Prof. dr Dejan Simeunović: Plućna hipertenzija je retka bolest koja je sve više danas prepoznata kako u našem narodu tako i u svetu. Bolest koja se ne leči na vreme ili kasno prepozna za posledicu ima i fatalan ishod. Jedna od teških i retkih bolesti u kardiologiji, ali nešto što zahvaljujući savremenoj dijagnostici koja je značajno unapređena, danas sve više i više prepoznajemo pacijente sa plućnom hipertenzijom.
Sama bolest nastaje zbog suženja krvnih sudova u plućnoj cirkulaciji ili zapušenja samih krvnih sudova zbog čega nadolazi do opterećenja samog srčanog mišića koji sada zbog povišenog pritiska u plućnoj cirkulaciji mora da se napreže da pojačano radi i zbog toga se vremenom gubi ta mišićna masa i samo srce ulazi u veliki problem odnosno disfunkciju.
Plućna hipertenzija se danas najčešće otkriva u periodu od 30. do 60. godine, pretežno i češće kod žena i u zavisnosti od toga u kojoj fazi bolesnike prepoznajemo a to se na prvom mestu odnosi na primarnu zaštitu gde lekari u domovima zdravlja već u odnosu na neke simptome o kojima ćemo kasnije pričati mogu da posumnjaju na ovu bolest. Kasnije se takvi bolesnici upućuju u tercijarne specijalizovane ustanove gde se ova bolest na adekvatan način leci.
Koje tegobe najčešće osećaju pacijenati sa plućnom hipertenzijom?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koje tegobe najčešće osećaju pacijenati sa plućnom hipertenzijom?
Prof. dr Dejan Simeunović: Bolesnici sa plućnom hipertenzijom najčešće ono na šta se požale prvi put kada se jave našoj kliničkoj praksi to je zamor, bolovi u grudima, otežano disanje, ukoliko se radi o nekim urođenim srčanim manama takvi bolesnici se mogu prezentovati i sa plavim usnama i da budu jako cijanoticni.
Zatim, rekao sam bol u grudima koji može biti jedan od češćih simptoma, ali takodje ukoliko se javlja u kasnoj fazi bolesti dolazi do otoka stomaka, zglobova i samih predibilnih odema a to su kako mi u kliničkoj praksi kažemo otoci na nogama. Simptomatologija nije specifična, ali lekar kad posumnja na ovakvu bolest prvenstvo takvog bolesnika treba da uputi na ultrazvučni pregled gde se već mnogo jasnije vidi slika i težina same bolesti.
Kako se postavlja dijagnoza plućne hipertenzije?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se postavlja dijagnoza plućne hipertenzije?
Prof. dr Dejan Simeunović: Sama dijagnoza ove teške bolesti postavlja se rutinskim ispitivanjem znVi uzimanjem anamneze od bolesnika, gde on daje svoje subjektivne tegobe. Radi se zatim elektrokardiogram kako mi to u narodu kažemo običan EKG, gde mi vidimo opterećenje desnog srca zbog same plućne cirkulacije.
Zatim, radiološki rendgen srca i pluća se uradi gde se vidi to prošireno najčešće desno srce, slati standard u postavljanju dijagnoze i uopšte otkrivanju bolesnika sa plućnom hipertenzijom rekli smo da je to ultrazvucni pregled srca a posle toga postoje različite sofisticirane metode koji se rade u tzv. tercijalnim centrima to znači centrima koji su obučeni za detekciju lečenja ovakvih bolesti kao što je CT skener, sa davanjem određenih kontrasta , otkrivanjem da li je uzrok same bolesti u pitanju neki ugrušak krvi koji se zaglavio u plućnoj cirkulaciji pa se onda takvi bolesnici na jedan drugačiji način leče od drugih bolesnika.
Zatim uradimo ventilacionu scintigrafiju gde procenjujemo i samo stanje plućne cirkulacije i stanje pluća a zatim kao zlatni standard takođe se primenjuje i hemodinamska obrada bolesnika. To se radi u specijalizovanim centrima, u salama za kateterizaciju gde specificnim malim kateterima, mi to danas zovemo pametne žice i kateteri ulazimo u sve srčane šupljine. Tu merimo pritiske i na kraju toga otkrivamo samu bolest i do kog stepena je napredovala.
Kako se leči plućna hipertenzija?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se leči plućna hipertenzija?
Prof. dr Dejan Simeunović: Mi ni dan danas nemamo jedan lek koji bi izlečio ovakvu bolest. Ali ono što je dobro i što je poznato da u ovoj bolesti otkrivaju se sve noviji i noviji lekovi. Suština lečenja bolesti je da se prvo smanje simptomi same bolesti, pre svega da se olakša srcu da lakše radi. Zato se primenjuju različiti lekovi koji šire krvne sudove u samoj plućnoj cirkulaciji.
Ukoliko je u pitanju neki krvni ugrušak koji se zaglavio u tim segmentima plućne arterije onda se daju lekovi za rastvaranje tih krvnih ugrušaka ili kako mi to danas u medicini zovemo antikoagulantni lekovi, a takodje postoji specifican čitav niz različitih lekova koji na neki način relaksiraju, opuštaju tu plućnu cirkulaciju i na taj način smanjuju pritiske u plućnoj cirkulaciji. Takođe veliki broj teskih bolesnika mora čak doživotno biti na tzv. oksigenoj terapiji znači vezani su za stalnu primenu kiseonika.
Kompletan terapijski tretman obuhvata pre svega prepoznavanje bolesti i u kojoj fazi bolesti se sam pacijent nalazi pa samim tim od toga zavisi i lečenje same bolesti. Takođe u velikoj meri primenjuju se lekovi za izbacivanje tečnosti zbog slabosti samog srčanog mišića tečnost moze da se skuplja u plućima, u abdomenu, takodje i svuda po telu. Ovi bolesnici često već prvi put kad se kasno prepoznaju dolaze zaista otečeni i sa ogromnim otocima svuda po telu.
Kako pružiti podršku pacijentima sa plućnom hipertenzijom?
Jelena Milojević – LekarInfo: Za kraj recite nam kako pružiti podršku pacijentima sa plućnom hipertenzijom?
Prof. dr Dejan Simeunović: Bolesnici sa plućnom hipertenzijom zaista zahtevaju podršku ne samo od svog lekara nego podršku od kompletnog medicinskog osoblja, a posebno od svoje porodice. Uglavnom radi se o veoma teškim bolesnicima kojima je život ugrožen i zbog ovoga veoma je bitan rad kako samog kliničkog lekara koji vodi pregled i redovno kontroliše ovakvog bolesnika tako i učešće same porodice.
Emotivna napetost ovakvih bolesnika je velika zato što imaju velike tegobe najčešće kažem to su gušenja i probadanja, bolovi u grudima pa sve do oticanja i zbog toga ovakvi bolesnici moraju konstantno biti u jednoj pozitivno emotivnoj atmosferi. Inače ono što je danas poznato ovakvi bolesnici se mogu udružiti,mogu učestvovati, prijaviti se i biti clanovi udruženja bolesnika sa plućnom hipertenzijom Srbije.
Naša Danijela Pešić, bolesnica koja boluje od ove teške bolesti, je čak bila predsednica evropskog udruženja bolesnika sa plućnom hipertenzijom i ona je na neki način pored našeg čuvenog profesora Ristića, koji se učestvovao u donošenju tih novih terapija, oni su doveli do toga da praktično danas bolesnici mogu da budu prepoznati na lakši način, adekvatno lečeni i u svakom slučaju informisani i obavešteni u svakom trenutku kako treba da se ponašaju od same ishrane pa sve do uzimanja lekova.
Na sajtu postoje programi gde možemo naći Danijelim sajt i na taj način treba da se učlane u udruženje,na taj način su im dostupniji novi lekovi, olakšan im je sam režim i način života je l je o ovoj bolesti već zaista mnogo toga rečeno a inače moram da kažem da mi svake godine organizujemo specijalizovane kongrese koji se bave ovom bolešću i sve najnovije u svetskim zbivanjima što se dešava što izadje o ovoj bolesti praktično danas se primenjuje i u Srbiji.
