O tome koliko su osobe obolele od dijabetesa sklonije razvoju osteoporoze razgovarali smo sa profesorkom doktorkom Marinom Đurović Nikolić, endokrinologom UKCS. Intervju je sponzorisala kompanija Amicus.
Ono što je poznato je da je porast stanovništva koje ima šećernu bolest značajno. Naročito poslednjih godina i očekuje se da će 2035. godine da bude otprilike oko 630 miliona osoba sa tipom 2 šećerne bolesti, a čak 6 miliona osoba sa osteoporozom. I jedna i druga bolest su hronične bolesti i nazivamo ih takozvanim nemim bolestima, jer nemaju nikakve manifestacije do pojave kasnijih komplikacija kao što je kod šećerne bolesti pojava retinopatije dijabetesne, neuropatije, nefropatije, a kod osteoporoze pojava komplikacija u vidu patoloških preloma. Poznato je da šećerna bolest znatno utiče na pojavu osteoporoze i kod osoba sa tipom 1 šećerne bolesti pokazano je čak 6 puta veći rizik za nastanak osteoporoze u odnosu na opštu populaciju a kod osoba sa tipom 2 šećerne bolesti čak 2 puta veći rizik od nastanka osteoporoze u odnosu na opštu populaciju. Ono što je takođe jako važno kod osoba sa dijabetesom dolazi i do povećanog kortikalnom poroziteta, znači dolazi do slabljenja koštanog matriksa i na taj način se menja ne samo gustina kosti nego se menja i mikro arhitektura kosti. To sve pogoduje riziku za nastanak patološkog preloma. Ono što dovodi do uništenja koštanog sistema to su hiperglikemija, zatim faktori zapaljenja, vaskulopatija, povećan adipozitet koštane srži i nekad vrlo retki neki antihiperglikemijski lekovi. Kada govorimo o udruzenosti ove dve bolesti trebamo biti vrlo obazrivi jer veliki broj studija ukazuje da što je veći nivo glikoziliranog hemoglobina koji nam ukazuje kakva je glikoregulacija kod pacijenta i rizik od nastanka osteoporoze i patoloških preloma je veći. Takođe je rađen i veliki broj studija gde je pokazano da žene sa postmenopauzalnom osteoporozom i dijabetesom imaju nekoliko puta veći rizik od nastanka patoloških preloma u odnosu na žene koje imaju dijabetes ali nemaju osteoporozu. Kada se dijagnostikuje osteoporoza u dijabetesu pored održavanja optimalne glikoregulacija što je najvažnije uvodi se naravno i antiosteoporotična terapija koja se deli u dve grupe: antiresorptivna i to bisfosfonati, a na prvom mestu i ono što je poslednjih godina zaista hit i pokazalo se izuzetno kompliantnim za pacijente jer ga dobijaju jednom u 6 meseci,to je primena denosumaba. Ovakva primena terapije smanjuje osteoplasnu aktivnost i zato se zove antiresorptivna terapija. Sa druge strane izuzetno je važno postojanje i anaboličke terapije. To je teriparatid koji popunjava kost. Naravno ne smemo zaboraviti još jednom podvacim supstituviju vitaminom D3 i u postmenopauzalnoj osteoporozi K2.
