U okviru podkasta “Nek svaki udah bude punim plućima” danas smo razgovarali sa primarijus doktorkom Anom Stojanović internistom i pulmologom, načelnikom odeljenja pulmologije i alergologije KBC Bežanijska kosa. Dr Ana nam je dala odgovore na pitanja koji su ciljevi lečenja astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Šta je to astma, kada i kako nastaje?
Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam šta je to astma, kada i kako nastaje?
Prim. dr Ana Stojanović: Često od pacijenata u ordinaciji mi čujemo uplašeno pitanje doktore da li imam astmu? Da li je ovo astma? Da li je to izlečiva bolest? Šta će biti sa mnom? To pitanje postavljaju skoro svi pacijenti koji imaju nekakve probleme sa disanjem.
Medjutim, nije svaka bolest pluća sa sviranjem u grudima astma. Veliki je broj obolelih od astme u svetu. Uprkos tome 360 miliona ljudi u svetu boluje od astme. Takodje ova bolest dovodi do nesuglasica i nejasnoća. To se odnosi na situaciju da se smatra da čak 50% dijagnostikovanih asmaticara možda nema astmu. Dakle dijagnoza je neadekvatno postavljena. Slična je stvar i obrnuto. Pacijenti koji se često koordinacijama leče od različitih infektivnih bolesti, bolesti kijavica,upala pluća, a zapravo imaju astmu.
Zašto je to tako? Zato što astma ima veliki broj lica. Ona se prikazuje na razne načine. Može nastati u najranijoj mladosti, ali takodje i u starijoj životnoj dobi. Poznata astma koja se javlja kod gojaznih, astma koja je ponekad izazvana naporom. Ipak najčešće mi vidjamo alergijsku astmu. Ona se javlja u detinjstvu i karakteriše se time da kada pacijent udahne neki alergen iz spoljašnje sredine na koji je senzibilisan i osetljiv to dovodi do opstrukcije u disajnim putevima,do otoka sluznice u disajnim putevima što se sve manifestuje zapravo sviranjem u plućima. Ovo sviranje,ovaj spazam je zapravo reverzibilan i nakon lečenja pacijent može biti potpuno stabilan.
Da li je astma izlečiva bolest?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li je astma izlečiva bolest?
Prim. dr Ana Stojanović: Pravilno dijagnostikovana astma,o tome govorimo od samog početka hronična je bolest. Traje čitavog života. Suština u ovoj bolesti nije izlečenje već dobra kontrola. Dobra kontrola je ono na čemu mi insistiramo. Takva astma ne pokazuje nikakve simptome. Bitno je bolest dobro dijagnostikovati. Radimo spitometriju ili pak dinamske testove. Bronhodilatatorni test ključan je u dijagnostici astme.
Ukoliko smo postavili dijagnozu, zatim pratimo kako se ta bolest razvija, da li se ispoljavaju simptomi u toku lečenja ili ne. Bolest kod koje nema simptoma je dobro kontrolisana bolest. To mogu procenjivali i sami pacijenti. Mi tada govorimo o samoproceni i samolecenju, kada pacijent sam zaključuje da li je potrebno da se javi lekaru ili ne. Test uz koji to pacijent može sam da postigne zove se astma kontroltest. I od tog testa zavisi da li je potrebna neka kontrola i promena terapije.
Kada se treba javiti lekaru?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kada se treba javiti lekaru?
Prim. dr Ana Stojanović: Potrebno je da se pacijent javi lekaru onda kada astma kontroltest koji će on sam raditi i procenjivati kod kuće pokazuje da njegova bolest nije dobro lečena. Lekar je taj koji određuje terapiju, ali pacijent je taj koji prati i adekvatno terapiju uzima na vreme, onako kako je lekar propisao, koji adekvatno koristi uređaj koji mu je propisan i trudi se da izbegava faktore spoljašnje sredine koji su provocirajuci faktori i izazivaju pogoršanje bolesti. Ukoliko sve to pacijent čini a ipak ima simptome i ne oseća se dobro vreme je da se javi lekaru i zatraži pomoć.
Od kojih plućnih bolesti obolevaju pušači? Da li prestanak pušenja može pomoći?
Jelena Milojević – LekarInfo: Od kojih plućnih bolesti obolevaju pušači? Da li prestanak pušenja može pomoći?
Prim. dr Ana Stojanović: Pušenje je veoma štetna navika i izaziva duvanski dim zavisnost koja je jednako snažna odnosno odmah iznad berlinske zavisnosti. Ono što duvanski dim učini štetno za nas organizam neprocenjivo je zlo praktično za naše zdravlje. Duvanski dim izaziva oksidativni stres koji je osnova razvoja mnogih plućnih i kardiovaskularnih bolesti. Najčešće dakle plućnih i kardiovaskularnih bolesti. Duvanski dim izaziva karcinom pluća kao što je dobro poznato, ali takodje i hronicno-opstruktivnu bolest pluća,jednu od najraširenijih plućnih bolesti u populaciji.
Smatra se da svaka treća osoba odnosno treca po učestalosti bolest koja se javlja u populaciji jeste hronična opstrukcijska bolest pluća. Veoma je važan prestanak pušenja u lečenju svih bolesti o kojima sam govorila. Značajno je da kada pacijent prestane da pusi do 40. godine smatra se da će njegova plućna funkcija, disajni rad biti jednak onome ko zapravo nije ni pustio do te godine. Zapravo umanjenje te plućne funkcije s godinama jednako je u obe ove grupe ljudi. Jednako je važno da i pacijenti koji su oboleli od karcinoma prestanu da puše, jer je odgovor na hemoterapiju značajno bolji i doprinosi boljem oporavku,boljem delovanju terapije ukoliko se ove navike odreknemo. Možda treće a najznačajnije, jeste prestanak pušenja kod trudnica.
Ovaj čin ima neprikosnoven značaj za razvoj ploda. Poznato je da žene trudnice pušači čak i kada su pasivni pušači, znači žive u okruženju u kojem se pusi imaju mnoge neželjene efekte na trudnoću. Dolazi do prevremenog porođaja, plod ne dostiže željeni razvoj i takodje pluća ne dostižu adekvatan razvoj i sazrevanje, a to je naravno uzrok za kasnija češća oboljevanja u detinjstvu kod takve dece pa čak i češća oboljevanja u starijem dobu. Otuda je apel i značaj da prestanak pušenja bude ono za šta ćemo se zapravo založiti kako pojedinci, a tako i društvo.
Šta je bitno u izboru terapijskog pristupa? Jesu li pumpice dobar izbor i kako izabrati pravu?
Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam šta je bitno u izboru terapijskog pristupa? Jesu li pumpice dobar izbor i kako izabrati pravu?
Prim. dr Ana Stojanović: Pumpice su definitivno, nazovi pumpice, to su respiratorni uređaji divajsi su nešto što je veoma značajno i najbolje formulisano sredstvo za lečenje plućnih bolesti. Zašto? Zato što se putem tih divajsa zapravo lek doprema do pluća direktno do pluća gde je njegovo dejstvo i neophodno. Dakle sistemski efekti lekova mnogo su manji u odnosu na lekove koji se daju venskim putem ili uzimaju oralno.
Otuda predrasuda da se čovek navikava na pumpicu je zaista predrasuda i potrebno je da pacijenti poštuju ovaj vid terapije sve donde dok to njihovo zdravstveno stanje omogućava. Kako izabrati pravu pumpicu. To je dobro pitanje kako za lekara tako i za pacijenta. Lekar je taj koji će odrediti koju vrstu leka ćemo pacijentu dati kroz pumpicu zapravo. Ukoliko je u pitanju astma lekar se rukovodi tzv. ginom sto su smernice za lečenje astme. Kada je u pitanju hronična opstrukcijska bolest pluća mi takodje imamo preporuke. To su Gold preporuke.
Znači u čitavom svetu pacijenti se leče na identičan način. Ono što je druga značajnost kod primene inhalacione terapije jeste zapravo koji uredjaj je za kog pacijenta najbolji i daće najbolji efekat. Da bismo to procenili potrebna nam je saradnja pacijenata ali i neke merne jedinice. Mi zapravo procenjujemo kolika je snaga udaha našeg pacijenata i u skladu sa tim određujemo koji ćemo praktično uređaj za inhalaciju dati. Kada su u pitanju uređaji sa suvim tzv. prahom tu je neophodan snažan udah pacijenta .
Dakle uglavnom su u pitanju mladji ljudi i ljudi koji imaju dobro očuvane kapacitete. Ukoliko se radi o starijim ljudima sa težim udahom, tezom bolešću za njih je naravno mnogo komotniji uredjaj koji omogućuje da se udahne praktično vodena para kao lek u vodu pare i onda na takav način čak i nedovoljno snažni udah može doprineti da lek stigne do najmanjih delova pluća. Dakle suština je izabrati pravi uredjaj,poslušati lekara u izboru terapije, držati se preporučene terapije, ne propustati lekove i ne propustati kontrole zakazane kod dotičnih pulmologa.
