U okviru podkasta „Nek svaki udah bude punim plućima“ danas smo razgovarali sa internistom profesorkom dr Aleksandrom Perić Popadić sa Instituta za alergologiju i imunologiju UKC Srbije. Dr Aleksandra nam je dala odgovore na pitanja vezana za život sa alergijskom astmom. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Kako prepoznati alergijsku astmu?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako prepoznati alergijsku astmu?
Prof. dr Aleksandra Perić Popadić: Kada uopšteno govorimo o bronhijalnoj astmi moramo znati da je u pitanju inflamacija koja se dešava u disajnim putevima, znači zapaljenje disajnog puta koje je praćeno bronhijalnom hiperreaktivnosću odnosno sužavanjem disajnih puteva na različite stimuluse iz spoljašnje sredine. U bronhijalnoj astmi učestvuju mnoge ćelije i njihovi elementi odnosno produkti koji održavaju požara takozvani požar zapaljenja ukoliko se ne leči. Pod uticajem različitih faktora iz spoljašnje sredine kao što su različiti iritansi, duvanski dim, promena u atmosferi, vlaga, magla, različita isparenja, jaki parfemi, mirisi, a takođe i alergeni ako se radi o alergijskoj bronhijalnoj astmi. Znači pod uticajem ovih faktora može doći do nastanka simptoma kao što su osećaj otežanog disanja, nedostatak vazduha, gušenja i sviranje u grudima sa ili bez kašljanja. Kada je u pitanju alergijska bronhijalna astma spoljašnji uticaji koji dovode do simptoma koje sam već spomenula gušenja i sviranje u grudima su alergeni na koje pacijent preosetljiv, a to mogu biti grinje iz kućne prašine, buđ, životinjska dlaka ukoliko se radi o alergenima u uslovima u kojima živimo, znači u svojim stanovima, kućama ili su to alergeni iz okruženja, odnosno alergeni spoljašnje sredine, kao što su poleni drveća poleni trava. Znači alergijsku bronhijalnu astmu prepoznajemo ako osoba koja je izložena, koje preosetljiva alergenima iz spoljašnje sredine, i bude izložena ovim alergenima dobije simptome gušenja, otežanog disanja, sviranje u grudima. Ostatak odgvovora pogdajte u video materijalu.
Da li sviranje u grudima znači da imam bronhijalnu astmu?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li sviranje u grudima znači da imam bronhijalnu astmu?
Prof. dr Aleksandra Perić Popadić:Kako sviranje u grudima ne mora da znači da pacijent ima bronjilanu astmu. Različiti faktori ili stanja mogu da imitiraju bronhijalnu astmu. Na primer disfunkcija glasnih žica kada je potrebno da napravimo pregled ORL specijaliste ili na primer prisustvo stranog tela u bronhijama kada može da se čuje stridor ili na primer akutna upala bronhija tolikom ili nakon infekcija takođe može da da sviranje u grudima a da ne bude u suštini bronhijalna astma. Da bi postavili dijagnozu bronhijalne astme potrebno je da uradimo i odgovarajuće testove.
Za početak uvek uzimamo dobru anamnezu, dobro uzeta anamneza odnosno priča o bolesti, simptomima i znacima u suštini predstavlja 75% dijagnoze. Mi pacijenta uvek pitamo koji su simptomi, da li ima gušenje, nedostatak vazduha, pištanje u grudima, kašljanje kada su ti simptomi izraženi, da li su izražene tokom dana, da li tokom noći, pred zoru, da li se dešavaju samo na radnom mestu ili su prisutni tokom cele godine ili su prisutni samo određenim periodima godine kada cvetaju odgovarajući poleni. Takođe pacijenta pitamo da li da pojava tegoba ima veze sa uzimanjem nekih lekova, kao što su recimo nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili na primer uzimanje aspirina.
Zatim da li pacijent ima tegobe otežanog disanja, gušenja, sviranje u grudima kada je u naporu kada trči, znači kada vežba ili ako imaju veze sa gojaznošću. Naravno uvek pacijenta pitamo da li imaju neke druge pridružena bolesti, na primer ukoliko pacijent ima alergijski rinitis vrlo je važno imati taj podatak zato što postoji udruženog bolesti alergijskog rinitisa i alergijske bronhijalne astme. Smatra se da 25% pacijenata sa alergijskom rinitisom imaju i bronhijalnu astmu a da si čak 75% pacijenata sa alergijskom bronhijalnom astmom ima alergijski rinitis. Ostatak odgovora pogdajte u video materijalu.
Jelena Milojević – LekarInfo: Imam curenje iz nosa, kijanje u seriji, kašljanje i otežano disanje uglavnom leti kada odem na selo. Kome da se javim na kontrolu? Da li imam astmu ili alergijsku kijavicu?
Prof. dr Aleksandra Perić Popadić: Takav pacijent najverovatnije ima alergijsku kijavicu i alergijsku bronhijalnu astmu. Zašto? Naime ako se simptomi alergijskog rinitisa i alergijske astme ponavljaju odnosno simptomi od strane gornjih i donjih disajnih puteva ponavljaju isto, u isto vreme tokom godina, u istom periodu godine, a ovde se radi o letu kada se recimo kosi trava, kad ima puno polena trave, u vazduhu, tokom avgusta, znači tu negde početkom avgusta, odnosno druga polovina avgusta, od 10 pa nadalje pa tokom celog avgusta, celog septembra a nekad čak i u oktobru. Znači ukoliko se u isto vreme u isto doba godine pojavljuju slični simptomi najverovatnije se radi o alergijskoj komponenti odnosno o atopijskoj konstituciji odnosno o alergijskoj bronhijalnoj astmi i alergijskom rinitisu. Ostatak odgovora pogdajte u video materijalu.
Kako se leči astma? Da li lekove da uzimam samo kada imam tegobe?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se leči astma? Da li lekove da uzimam samo kada imam tegobe?
Prof. dr Aleksandra Perić Popadić: Naravno ako se vratimo na sam početak gde znamo da u patogenezi same bronhijalne astme stoji inflamacija, to znači da mi informaciju moramo lečiti. Inflamacija mora da se leče stalno. Raniji podaci su pokazivali da su pacijenti u stanjima kada imaju simptome uzimali samo kratkodelujući beta 2 agoniste odnosno pumpice koje su vrlo brzo otklanjanjale simptome znači dovodile do dilatacije disajnog puta, međutim to nije bilo dobro. Zašto? Zato što su oni samo kratkotrajno sebi mogli da pomognu, ali ona inflamacija koje je ćelijska, koje je citokinska, koja od različitih proteina koje te ćelije, koje učestvuju u zapaljenju koje proizvode nije se nikako smirivala. To znači da pacijent mora da uzima antiinflamatornu terapiju i to redovno kontinuirano. Ostatak odgovora pogdajte u video materijalu.
Ako imam alergijsku kijavicu i alergijsku astmu da li lečim obe bolesti?
Jelena Milojević – LekarInfo: Ako imam alergijsku kijavicu i alergijsku astmu da li lečim obe bolesti? Čula/o sam da postoje i neke vakcine protiv alergije, da li spadam u grupu koja sme da ih prima?
Prof. dr Aleksandra Perić Popadić: Ono što je važno jeste reći da pacijent svakako treba da leči i alergijsku bronhijalnu astmu i alergijsku kijavicu. Zašto? Zato što već znamo da ukoliko pacijent leči samo astmu a ne leči alergijski kijavicu može doći do ekzarcebacije bolesti. Alergijski rinitis je veliki rizik faktor za nastanak asmatičnih napada, za nastanak simptoma astme. Zato je neophodno lečiti i jedno i drugo. Pored ove terapije koju sam ranije spomenula, inhalacioni kortikosteroidi, dugodelujući beta 2 agonisti, fiksne kombinacije antitelima. Za pacijente koji imaju alergijsku kijavicu i alergijku bronhijalnu astmu može i da se primenjuje alergenske imunoterapija, ranije smo je zvali alergen specifična imuniterapija. Naravno samo u odgovarajućim slučajevima, za odgovarajućeg pojedinca ta terapija je personalizovana. Procenjuje se pacijent da sme i može da uzima ovakvu terapiju. Ostatak odgovora pogdajte u video materijalu.
