Zasićene masti stručnjaci su okarakterisali kao glavnog krivca za loše zdravlje i višak kilograma. Nove studije pokazuju da su zasićene masti nepravedno „okrivljene“.
Mnogi u radnjama gotovo automatski biraju mleko sa manjim sadržajem masti, zbog saveta stručnjaka da izbegavaju zasićene masti koje dovode do začepljenja arterija i povećavaju rizik od infarkta.
Međutim, smanjenje unosa zasićenih masti gotovo da uopšte ne može da umanji rizik od gojaznosti ili dijabetesa tipa 2, a obimne naučne studije su pokazale i da masti ne povećavaju rizik od bolesti srca.
Istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazalo je da punomasni mlečni proizvodi zapravo mogu da smanje rizik od dijabetesa tipa 2.
U studiji u kojoj je učestvovalo više od 2.500 ljudi, oni koji su jeli osam ili više porcija punomasnih mlečnih proizvoda, imali su 23 odsto manje šanse od obolevanja od dijabetesa, u odnosu na one koji su jeli samo porciju ovih proizvoda. Prethodne studije su pokazale da mast utiče na sposobnost organizma da obradi šećer.
Kanadsko istraživanje pokazalo je da jedenje mlečnih proizvoda poput sira, na primer, pomaže u održavanju normalnog nivoa krvnog pritiska i šećera u krvi. Oba ova faktora umanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
Istraživači su takođe otkrili da ljudi čija je krvna slika bolja, u krvi imaju i određeni tip masnih kiselina koji je povezan sa jedenjem mlečnih proizvoda.
Stručnjaci naglašavaju da, kao i sa svim drugim namirnicama, ne treba preterivati sa unosom masti, ali tvrde da one nisu loše za zdravlje, kao i da ne goje. Osim toga, oni savetuju da ne izbegavate unos masti jer to najčešće rezultira većom potrebom za unosom ugljenih hidrata, naročito šećera.
„U proteklih desetak godina, brojne studije koje su upoređivale režime ishrane sa visokim i niskim sadržajem masti, dokazale su da su punomasni proizvodi bolji za zdravlje“, zaključuju naučnici.
