S druge strane, trans masti koje se mogu naći u obrađenoj hrani, poput margarina, povećavaju rizik od ranije smrti za 34 odsto, piše britanski „Telegraf“.
– Trans masti ne sadrže nikakve korisne materije za organizam, a značajno povećavaju rizik za nastanak srčanih bolesti – navodi doktor Rasel de Soza, profesor Odeljenja za kliničku epidemiologiju i biostatistiku na “Mekmaster” univerzitetu u Kanadi i vodeći autor studije.
– Ipak, to ne znači da savetujemo da ljudi počnu da se ‘dave’ u masnoćama životinjskog porekla jer nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da bi to na bilo koji način bilo korisno za ljudski organizam – dodao je Soza.
Zasićenim mastima najbogatije su namirnice poput putera, kravljeg mleka, mesa, lososa i žunamaca, a sadrže ih i određeni proizvodi biljnog porekla, poput čokolade i palminog ulja.
Suprotno tome, nezasićene masti sa transizomernim masnim kiselinama, ili trans masti, uglavnom se iz biljaka izdvajaju industrijskim putem, a ulaze u sastav margarina, grickalica i razne hrane u plastičnoj ambalaži.
Ova studija potvrdila je rezultate istraživanja Univerziteta u Kembridžu koje je pokazalo da zasićene masnoće iz mlečnih proizvoda mogu sprečiti nastanak dijabetesa.
Zasićene masti na lošem su glasu još od 50-ih godina, kada je jedno istraživanje ukazalo na vezu između njihovog konzumiranja i nastanka srčanih bolesti.
Ali, autor studije zaključak je doneo analizirajući podatke iz šest svetskih zemalja, ignorišući one iz ostalih 16 koji nisu potvrđivali njegovu hipotezu.
Uprkos tome, stručna javnost uvažila je rezultate i od sedamdesetih godina prošlog vela vodeće zdravstvene organizacije počele su da savetuju stanovništvo da smanji konzumaciju namirnica životinjskog porekla.
Ipak, najnovije istraživanje nije uočilo nikakvu vezu između unosa zasićenih masnoća i koronarnih srčanih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, ishemijskog moždanog udara i dijabetesa tipa 2.
S durge strane, utvrđeno je da konzumiranje industrijski proizvedenih trans masti povećava rizik od smrti za 3 odsto, rizik od koronarnih srčanih bolesti za 28 odsto, a od vaskularnih za 21 odsto.
Istraživanje je objavljeno u magazinu “British Medical Journal”.
