Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Raynaudova bolest (Morbus Raynaud) — najkraće
- Šta je
- Raynaudova bolest javlja se najčešće kod ženskih osoba, u 80% slučajeva mladih od 30 godina. Opisana trifazična promena boje i temperature kože javlja se simetrično na obe šake pod uticajem hladnoće i emocionalnog stresa
- Uzroci
- Na pojavu simptoma ove bolesti utiče više faktora. Kod izvesnih pacijenata napadi ove bolesti praćeni su aglutinacijom eritrocita pod uticajem hladnoće. Raynaudova bolest klinička slika Anamnestički dobijamo podatke o hladnim rukama i preosetljivosti na hladnoću. Prilikom izlaganja hladnoći kod mlađih, asteničnih, nervoznih ženskih osoba dolazi do bilateralnih promena karakterističnih za Raynaudov sindrom
- Lečenje
- Isti principi lečenja primenjuju se i u lečenju Raynaudove bolesti i sindroma. Preporučuje se izbegavanje hladnoće i utopljavanje ruku u toku zime. Pojedine lekove, kao što su beta-blokatori, treba izbegavati. Od lekova se preporučuju antagonisti kalcijuma, serotoninergički blokatori i prazosin . U poslednje vreme se prepisuje i dosad najmoćniji vazodilatator CGRP (Calcitonin Gene Related Peptide)
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Raynaudova bolest javlja se najčešće kod ženskih osoba, u 80% slučajeva mladih od 30 godina. Opisana trifazična promena boje i temperature kože javlja se simetrično na obe šake pod uticajem hladnoće i emocionalnog stresa.
Etiopatogeneza
Na pojavu simptoma ove bolesti utiče više faktora. Kod izvesnih pacijenata napadi ove bolesti praćeni su aglutinacijom eritrocita pod uticajem hladnoće.
Raynaudova bolest klinička slika
Anamnestički dobijamo podatke o hladnim rukama i preosetljivosti na hladnoću. Prilikom izlaganja hladnoći kod mlađih, asteničnih, nervoznih ženskih osoba dolazi do bilateralnih promena karakterističnih za Raynaudov sindrom. Kasnije, posle više ponavljanih napada, može doći do bolnih aseptičkih nekroza jagodica prstiju. Ređe dolazi do pojave gangrene.
Sekundarni Raynaudov fenomen (članak)
Terapija
Isti principi lečenja primenjuju se i u lečenju Raynaudove bolesti i sindroma. Preporučuje se izbegavanje hladnoće i utopljavanje ruku u toku zime. Pojedine lekove, kao što su beta-blokatori, treba izbegavati. Od lekova se preporučuju antagonisti kalcijuma, serotoninergički blokatori i prazosin.
U poslednje vreme se prepisuje i dosad najmoćniji vazodilatator CGRP (Calcitonin Gene Related Peptide). Primenjuju se i izvesne procedure fizikalne terapije, a ako ove mere ne daju rezultate, simpatektomija.
Česta pitanja o Raynaudova bolest (Morbus Raynaud)
Šta je Raynaudova bolest?
Raynaudova bolest je stanje koje se najčešće javlja kod ženskih osoba, i to u 80% slučajeva kod mlađih od 30 godina. Za nju je karakteristična trifazična promena boje i temperature kože, koja se simetrično javlja na obe šake pod uticajem hladnoće i emocionalnog stresa.
Koji su simptomi?
Pacijenti najčešće navode hladne ruke i povećanu osetljivost na hladnoću. Prilikom izlaganja hladnoći dolazi do simetričnih promena boje i temperature kože na obe šake. Nakon više ponovljenih napada može doći do bolnih aseptičkih nekroza jagodica prstiju, a ređe i do pojave gangrene.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Na nastanak simptoma ove bolesti utiče više faktora, a u tekstu tačan uzrok nije detaljno objašnjen. Kod pojedinih pacijenata napadi su praćeni aglutinacijom (slepljivanjem) eritrocita pod uticajem hladnoće. Bolest se češće javlja kod ženskih osoba, posebno kod mlađih od 30 godina, a napade izazivaju hladnoća i emocionalni stres.
Kako se leči Raynaudova bolest?
Preporučuje se izbegavanje hladnoće i utopljavanje ruku tokom zime. Pojedine lekove, poput beta-blokatora, trebalo bi izbegavati, dok se od terapije preporučuju antagonisti kalcijuma, serotoninergički blokatori i prazosin. U novije vreme se primenjuje i CGRP, snažan vazodilator. Koriste se i određene procedure fizikalne terapije, a ukoliko ove mere ne daju rezultate, razmatra se simpatektomija. Konačan izbor terapije određuje lekar na osnovu individualne procene pacijenta.
Kada se hitno javiti lekaru?
U tekstu se navodi da nakon ponovljenih napada može doći do bolnih aseptičkih nekroza jagodica prstiju, a ređe i do gangrene. Ukoliko se pojave rane na prstima, trajna promena boje kože ili bilo kakvo pogoršanje simptoma, potrebno je javiti se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
