Rizici moždanog udara

Naučnici su otkrili da oni koji se odluče na zdrav život imaju 80% niži rizik od moždanog udara, od onih koji se prepštaju životnim uživanjima. Ovi rezultati objavljeni su u medicinskom časopisu ’’Stroke’’.Od 795.000 moždanih udara 77% su posledica nezdravog života, obašnjavaju naučnici. Posle bolesti srca i raka, moždani udar je najveći uzrok prerane smrti i glavni uzrok invalidnosti.

Rizici moždanog udara

Naučnici su otkrili da oni koji se odluče na zdrav život imaju 80% niži rizik od moždanog udara, od onih koji se prepštaju životnim uživanjima. Ovi rezultati objavljeni su u medicinskom časopisu ’’Stroke’’.Od 795.000 moždanih udara 77% su posledica nezdravog života, obašnjavaju naučnici. Posle bolesti srca i raka, moždani udar je najveći uzrok prerane smrti i glavni uzrok invalidnosti.

Izdaju se nove smernice u sprečavanju moždanog udara. Istraživači trvde da postoje načini koji mogu znatno da utiču na smanjenje pojave šloga:

Izbor zdravog života

Soba hitne ntervencije

Larry Golstein, Direktor centra za moždani udar u Durhamu rekao je:’’ Između 1999 i 2006 smrtost od moždamog udara smanjena je za 30% i mislimo da je glavni uzrok bolja prevencija’’. Do 1999 učestalost moždanog udara je bila u stalnom porastu. Bilo je 39% pacijenata u bolnicama samo zbog ove bolesti. Smernice za sprečavanje moždanog udara uključuju ishemijski, ne-ishemijski i moždani udar tipa TIA (prolazni ishemijski napad)

Moždani udar ili Šlog je stanje u kome ugrušak krvi ili rupture krvnih sudova prekida protok krvi u određenu oblast mozga. Nedostatak glukoze i kiseonika u mozgu dovodi do smrti moždanih ćelija i kasnije oštećenja mozga. Pacijent može da ima problema sa govorom, pamćenjem i kretanjem.

Postoje dva osnovna tipa moždanog udara:

1. Ishemijski moždani udar – Čine oko 87% ovih udara. Tromb (ugrušak krvi) blokira dotok krvi u određene delove mozga. Tromb se ponekada ne formira u mozgu, već u nekom drugom delu tela, pa postaje plutajući tromb (embolus). Embolus može preko krvotoka da se probije do mozga i izazove ishemijski moždni udar.
2. Hemoragijski udar – Ruptura krvih sudova. Krv curi i popunjava prostor između mozga i lobanje (subarahnoidna krvarenja). Može se desiti da oštećena arterija u mozgu pukne i popuni okolno tkivo krvlju (cerebralna hemoragija). U oba slučaja je slab krvotok. Krv koja curi vrši ogroman pritisak na mozak.

Prolazni ishemijski napad (TIA), takođe poznat kao mini moždani udar, dovodi do privremenog prekida protoka krvi u mozgu. TIA simptomi su slični pravom moždanom udaru, međutim traju kraće i ne ostavljaju trajna oštećenja. TIA predstavljaju glavni faktor rizika za veći udar.

Goldstein je rekao da postoji par smernica za revenciju moždanog udara:

• Zdrav način života– ne pušiti, hraniti se zdravom hranom koja ima nizak procenat masti i šećera. Umereno korišćenje alkohola. Držanje telesne težine u granicama normale. Redovna vežba. Ljudi koji se pridržavaju ovakvog načina života imaju 80% manji rizik od moždanog udara.
• Soba hitne intervencije – prevencija za one koji imaju visokrizik od šloga. Smeštanje u posebne sobe za ispitivanje i praćenje stanja pacijenata. Lekari treba da razmotre skrining, preporuke i preventivni tretman.
• Genetski skrining– ne preporučuje se za opštu populaciju. Međutim, u određenim slučajevima, u zavisnosti od porodične istorije i drugih faktora, skrining je od ogromne pomoći.
• Stent ili operacija?-To je uvek neizvesno. Lekari gledaju pojedinačno svaki slučaj i uzimaju u obzir standardne medicinske terapije, uključujući i i lečenje hipertenzije, snižavanje holesterola u krvi kao i podsticanje zdravog načina života.
• Skrining( presek od 10 pacijenata) suženja karotidnh arterija-Ne preporučuje se za opštu populaciju.
• Aspirin– ne sprečava moždani udar. On se preporučuje pacijentima koji imaju veći rizik od moždanog udara, kao prevencija, za odlaganje udara.

IZVOR: Medicinski časopi ’’Stroke’’