Neuronaučnici sa Univerziteta u Adelejdu su otkrili da je samo jedan trening aerobnih vežbi dovoljan da podstakne pozitivne promene u mozgu koje mogu da dovedu do boljeg pamćenja i koordinacije motoričkih veština.
Neuronaučnici sa Univerziteta u Adelejdu su otkrili da je samo jedan trening aerobnih vežbi dovoljan da podstakne pozitivne promene u mozgu koje mogu da dovedu do boljeg pamćenja i koordinacije motoričkih veština.
Studija koju su sproveli istraživači Instituta za istraživanja Robinson pri ovom univerzitetu otkrila je takve promene u mozgu nakon samo 30 minuta žustrog vežbanja.
U studiji je učestvovala mala grupa osoba u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama života koje su vozile sobne bicikle. Kod njih su praćene promene u mozgu odmah nakon vežbanja i ponovo 15 minuta kasnije.
,,Videli smo pozitivne promene u mozgu odmah, a ta poboljšanja su i dalje bila prisutna 15 minuta nakon završetka vežbanja’’, kaže glavni istraživač i vanredni profesor Majkl Riding (Michael Ridding).
,,Moždana plastičnost je važna za učenje, pamćenje i koordinaciju motoričkih veština. Što je mozak ,,plastičniji’’, sposobniji je da se reorganizuje, prilagodi broj i jačinu veza između nervnih ćelija i različitih delova mozga.’’
Prof. Riding kaže da su prethodna istraživanja pokazala da redovna fizička aktivnost može da ima pozitivan efekat na moždanu funkciju i plastičnost, ali da nije bilo poznato da li jedan trening može da ima slične pozitivne efekte.
,,Sada imamo dokaze koji kažu da može’’, kaže on. ,,Ova promena u mozgu usled vežbanja može delimično da objasni zašto fizička aktivnost ima pozitivan efekat na pamćenje i funkcije višeg nivoa.’’
Prof. Riding kaže da sada ima mnogo dokaza da aerobno vežbanje pozitivno utiče na moždanu funkciju na brojne načine – na nivou ćelija i molekula, kao i na arhitekturu mozga.
,,Iako je u pitanju mala grupa ispitanika, ova studija nam pomaže da bolje razumemo celokupnu sliku o tome kako vežbanje utiče na mozak’’, kaže on.
,,Znamo da je plastičnost takođe važna za oporavak od oštećenja mozga, tako da ovo otvara nove terapeutske mogućnosti za pacijente.
,,Potrebna su dalja istraživanja da bi se videlo koje su moguće dugoročne prednosti za pacijente i zdrave osobe.’’
Ovo istraživanje je podržao Nacionalni odbor za istraživanja u oblasti zdravlja i medicine (NHMRC).
Izvor: http://www.adelaide.edu.au/news/news74203.html
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
