SKELETNE MIŠIĆNE ĆELIJE, SKELETNA MIŠIĆNA VLAKNA
(engl. myocytues), veoma dugačke cilindrične multinuklearne ćelije, dužine i do nekoliko cm, širine
10 do 40 μm. Ćelijska membrana se ovde zove sarkolema (lat. sarcolemma). Neposredno is-pod nje
smešteni su u nizu na stotine/hiljade jedara, Golgi aparati i cisterne i granulisani endoplazmatski
retikulum. Citoplazma se ov-de zove sarkoplazma (od grč. sarcos – meso). Najveći deo sarkoplazme
zauzimaju miofibrili, pravilno raspoređeni i međusobno razdvojeni nizovima končastih mitohondrija i
sarkoplazmatskim retikulumom, karakteri-stičnim za poprečno-prugasta mišićna tkiva. Pored toga tu
su i značajna količina glikogena, lipidnih kapljica i slobodnih ribozoma. Na dužnom preseku s. m. v.
pokazuje poprečnu ispruganost zbog pravilnog i preciznog prostornog aranžmana tamnih i svetlih
pruga miofibrila. Postoje tri vrste s. m. v.: crvena, bela i intermedijarna. Crvena vlakna su u
poređenju sa belim manjeg dijametra, ali su bogatija sarkoplazmom, mioglobinom, mitohondrijama i
lipidnim kapima. Takođe su bolje snabdevena krvnim sudovima. Dominantno su zastupljena u
međurebarnim miši-ćima, očnim i mišićima za žvakanje. Imaju relativno spore kontrakcije, ali se teže
zamaraju. Bela vlakna se brže kontrahuju, ali se brže i zamaraju. Dominiraju u mišićima ekstremiteta.
Intermedijarna vlakna su morfološki na sredini između crvenih i belih. Zbog različite količine
oksidativnih enzima (sukcino-dehidrogenaza npr.) različito se „oboje” posle primene određenih
histohemijskih reakcija.
Zaprati nas
