Slatko ima gorke posledice

– Ovako veliki unos šećera sigurno nije zdrav, pre svega zbog velike energetske vrednosti koju obično ne prati unos kvalitetnih hranljivih sastojaka, kao što su vitamini, minerali, vlakna – kaže, za „Novosti“, Slađana Šobajić, profesor Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. – Nažalost, još nema preciznog odgovora na pitanje koliko je veliki unos takozvanih rafinisanih šećera zaista štetan po zdravlje. Upravo je na javnoj raspravi izveštaj Britanskog naučnog komiteta za ishranu o delovanju ugljenih hidrata na zdravlje, a Svetska zdravstvena organizacija priprema preporuke za konzumiranje šećera sa ciljem smanjenja rizika od nezaraznih hroničnih bolesti kod dece i odraslih. Veliki broj radova ukazuje na moguće efekte šećera na pojavu gojaznosti, zubnog karijesa i kardiovaskularnih oboljenja, ali zasada za to još nema dovoljno ubedljivih dokaza.

Čak i da hoćemo, šećere ne možemo proterati iz ishrane, naročito jer su prosti ugljeni hidrati lako dostupan izvor energije potrebne za funkcionisanje ćelija. Za organizam je ipak, mnogo povoljnije unositi složene ugljene hidrate, kao što je skrob. Oni se postepeno vare i razlažu do šećera koji se mogu resorbovati, a samim tim sporije oslobađaju energiju. Ovakva ishrana dovodi do blažeg skoka insulina i dugotrajnijeg osećanja sitosti, pojašnjava profesorka Šobajić.

Ipak, ako složeni ugljeni hidrati mogu u potpunosti da zadovolje naše nutritivne potrebe, u praksi je teško izbeći proste šećere u ishrani. Ali, ono što još više zabrinjava je činjenica da se šećer nalazi u namirnicama za koje i „ne sanjamo“ da sadrže proste ugljene hidrate, i to u velikim količinama.

– Mnoge industrijske namirnice sadrže veće količine šećera – upozorava profesorka Šobajić. – Tu, recimo, spadaju kečap i druga jela od paradajza, žita koja se koriste za doručak, fermentisani mlečni napici. Dobro je što sve veći broj proizvođača, iako to u našoj zemlji još nije obavezujuće, na deklaracije proizvoda stavlja tzv. nutritivnu tabelu sa podacima o količini ugljenih hidrata i šećera. Iz spiska sastojaka, koji je obavezan, takođe se može uvideti da li je proizvodu dodat šećer.

Kako se izboriti sa preterivanjem sa šećerima, ako najveći deo energije koju dobijamo iz hrane potiče upravo od ugljenih hidrata (50-70 odsto, u zavisnosti od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, fizičke aktivnosti)?

– Prosti šećeri daju hrani sladak ukus i prirodno su prisutni u povrću, voću, medu i mleku. Ovi

šećeri prirodno prisutni u navedenim vrstama hrane nisu opasni po naše zdravlje, za razliku od rafinisanog šećera koji se dodaje kolačima, na primer, jer potiču iz namirnica koje istovremeno obezbeđuju vlaknaste materije, vitamine i minerale – pojašnjava dr Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene, načelnica Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

– Složeni šećeri se nalaze samo u hrani biljnog porekla, žitaricama i proizvodima od žitarica (pšenica, ovas, ječam, pirinač, brašno, testenina, hleb), krompiru, mahunarkama (pasulj, grašak, sočivo, soja). Oni su najvažniji izvor energije. Zabluda je da ova hrana goji, naprotiv sadrži neophodne hranljive sastojke, a uz to ima i mali sadržaj soli.

Doktorka Gudelj naglašava da bez obzira na sumnje u zdravstvenu štetnost šećera, umerenošću u ishrani može da se sačuva zdravlje. A to znači i zaboraviti ili svesti na minimum industrijski proizvedenu hranu, koja ne samo da sadrži dodate šećere, već ima i viši sadržaj soli.

I VOĆE JE SLATKIŠ

ZABORAVLjA se da je voće značajan izvor prostih šećera, naročito slatko voće kao grožđe, šljive, smokve, dinje. Ipak, kako navodi profesorka Slađana Šobajić, bolje je unositi šećere konzumiranjem neke optimalne količine voća u toku dana, nego u obliku slatkiša i idustrijskih proizvoda. Jer, voće je, za razliku od drugih prostih šećera odličan izvor vitamina i minerala. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, unos prostih šećera ne treba da prelazi 10 odsto dnevnih energetskih potreba.