Spavanje na leđima, alkohol, debljina pojačavaju hrkanje
Hrkanje, bučan i uznemirujući zvuk uzrokuju vibracije mekog tkiva koje je smešteno na zadnjoj strani grla tako da, ako osoba ima previše masnog tkiva na ili oko nepca i ždrela, povećava se verovatnoća pojave hrkanja.
Meko nepce se spušta prema jeziku koji takođe omlohavi i pada prema strani ždrela, a što je put vazduha uži, to se pri disanju više ubrzava strujanje vazduha i to dovodi do titranja mekog nepca i njegove resice zbog čega se čuje iritantno hrkanje.
Uži delovi gornjih disajnih puteva, posebno između zadnjeg ruba mekog nepca i njegove resice spreda i zadnjeg dela sredine ždrela kritični su za nastajanje hrkanja.
Portal Moj doktor navodi da spavanje na leđima, previše alkohola i debljina pojačavaju problem hrkanja.
Stručnjaci ukazuju da uzrok hrkanja mogu biti slabi mišići grla i jezika, začepljen nos, nakupljanje sala u i oko grla, dugo, meko nepce ili tkivo grkljana na stražnjoj strani, nepravilan položaj vilice, što je posledica napetosti mišića.
Podaci pokazuju da muškarci imaju više problema s hrkanjem nego žene, da je hrkanje glasnije ako osoba spava na leđima, da deblje osobe imaju daleko više problema s hrkanjem nego vitke, da hrkanje ne remeti samo san nego može dovesti do pojave apneje, odnosno zastoja u disanju, da oni koji hrču često imaju i povišen krvni pritisak…
Međutim, nedavno istraživanje problema apneje pokazalo je da, iako hrkanje uzrokuje prekid disanja i prekid sna osobe a povezuje se s visokim krvnim pritiskom, moždanim i srčanim udarima, povišenim rizikom od ozleda u vožnji i na radu, hrkaču zapravo čini dobro.
Izraelska studija s 600 osoba starijih od 65 godina pokazuje da je rizik od prerane smrti kod ljudi s umerenom apnejom dvostruko manja nego kod ljudi koji nemaju problema s apnejom i hrkanjem.
Osobe koje su imale teže oblike apneje imale su iste šanse da prerano umru kao i zdrava grupa njihovih vršnjaka iako se očekivalo da bi rizik trebao biti veći.
Jedno od objašnjenja upućuje da kontinuirani prekid dovoda kiseonika i krvi u organe uzrokuje pauze disanja i time na neki, još nepoznat način, jača srce i mozak.
Istraživači zaključuju da to znači da je, u slučaju srčanog ili moždanog udara, telo hrkača spremnije da prebrodi štetu.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Nema komentara.