Spec. dr sci. med. Biljana Kukić: Kako jednostavan test može spasiti život?

S obzirom da je prosečni životni rizik za nastanak raka debelog creva (CRC)  u opštoj populaciji oko 5% kao i da je oko 70% CRC sporadično i povezano sa lošim životnim navikama smatra se da bi 66-75% slučajeva CRC moglo biti izbegnuto zdravim načinom života.

U cilju smanjenja učestalosti CRC-a sprovode se mere primarne i sekundarne prevencije (skrining CRC-a) .

Primarna prevencija podrazumeva primenu strategija na koje možemo delovati kao što su promena  životnih navika — prestanak pušenja i unošenja alkohola (verovatno povećava rizik za nastanak karcinoma rektuma više nego karcinoma kolona), regulacija telesne težine, promena načina ishrane, povećanje fizičke aktivnosti (pozitivan efekat fizičke aktivnosti na prevenciju CRC a protektivni efekat kod žena je veći kod karcinoma desnog kolona a u muškoj na distalni kolon). Nepromenljivi faktori koji su vezani sa povećanim rizikom za nastanak CRC su upalne bolesti creva (IBD), godine života i pozitivna porodična anamneza u smislu kolorektalnog karcinoma. Johanson i saradnici su identifikovali ukupno 12 riziko faktora za nastanak CRC koji nisu vezani za skrining i to su : pozitivna porodina anamneza, IBD, hormonska postmenopauzalna terapija, upotreba salicilata i nesteroidnih anti inflamatornih lekova (NSAIL), pušenje, indeks telesne mase (BMI), upotreba alkohola, ishrana bogata crvenim mesom i prerađevinama od mesa i unos voća i povrća (rezultati studija koje su ispitivale povezanost unošenja voća i povrća u ishrani i smanjenja rizika za nastanak CRC su nekonzistetntne), dok za protektivno  dejstvo kalcijuma u redukciji rizika za CRC nema dovoljno dokaza.

Skrining kolorektalnog karcinoma podrazumeva organizovanu primenu nekog pregleda ili testa kod asimptomatskih osoba u cilju što ranijeg otkrivanja bolesti.

U prevenciji CRC sekundarna prevencija se smatra najboljom opcijom zbog mogućnosti detekcije premalignih (prekursorskih) lezija i karcinoma kolorektuma u ranom stadijumu čime se smanjuje  smrtnost o ove bolesti. Brza detekcija CRC kada se pojave simptomi i znaci karcinoma što je uglavnom u uznapredivalim stadijumima bolesti ne osigurava i bolju prognozu. i zbog toga je implementaicja populacionog skininga CRC veoma važna.

S obzirom da nemaju svi benefit od skrininga ciljna populacija su osobe oba pola starije od 50 godina (zbog učestalosti pojave CRC) koje su asimptomatske i imaju negativnu porodičnu anamnezu u smislu CRC i oni se nazivaju populacijom uobičajnog rizika.

Metode skininga u populaciji sa uobičajenim rizikom za nastanak CRC se mogu podeliti u dve grupe: testovi stolice čiji pozitivan rezultat zahteva dalju dijagnostiku i strukturalne testove: CT kolonografiju (virtuelna kolonoskopija), fleksibilnu sigmoidoskopiju i kolonoskopiju.

FOBT ( test stolice na skriveno krvarenje ) je najrasprostranjeniji populacioni metod skrininga CRC u svetu i metoda izbora u skrining programima najvećeg broja zemalja zahvaljući neinvazivnosti i niskim troškovima testiranja. .

Najveći broj CRC nastaje iz uznapredovalih polipa (adenoma) koji se karakterišu pojavom intermitentnog, golim okom nevidljivog krvarenja koje se može detektovati u stolici pre pojave vidljive krvi u stolici

Ovom metodam se mogu identifikovati, a zatim na kolonoskopiji resecirati premaligni polipi. Da bi pokazali efikasnost testovi stolice na skriveno krvarenje moraju se ponavljati u regularnim vremenskim intervalima ( 1-2 godine u zavisnosti od vrste testa) i ukoliko su pozitivni zahtevaju dalju djagnostiku.

Kolonoskopija je endoskopska metoda koja se radi od 1963. godine i brzo je postala primarna metoda dijagnostike oboljenja kolona. Zahvaljujući biopsijama i polipektomijama omogućila je proširenje znanja o prirodi CRC jer veliki broj studija pokazao da resekcija benignih adenoma prevenira nastanak CRC prekidom polip-kancer sekvence.

Kolonoskopija je zlatni standard za dijagnostiku oboljenja debelog creva i u rukama iskusnog endoskopičara u 90% se uradi kompletan pregled kolona – totalna kolonoskopija.

Uspeh kolonoskopije zavisi i od pola, starosti, gojaznosti, pripreme debelog creva, ranijih operacija u maloj karlici, komplikovane divertikulozne bolesti i ranijeg peritonitisa kod osoba  kod kojih se radi kolonoskopija.

Postavlja se pitanje koliki je rizik na nastanak CRC nakon negativnog nalaza skrining kolonoskopije. Kanadska studja je pokazala 30-40% redukcije incidencije CRC nakon negativnog pregleda i smanjenje rizika za nastajanje ove bolesti trajanju od 10 godina što zavisi od bolesnika, endoskopičara i faktora vezanih za samu procedure, podložno je regionalnim varijacijama a samim tim i razlikama u incidenciji CRC nakon negativne kolonoskopije. Po trenutnim preporukama u populaciji sa uobičejnom rizkom kolonoskopiju u skiningu treba ponavljati na 10 godina mada neke studije ukazuju da negativna skrining kolonoskopija ima protektivni rizik od CRC u trajanju od 20 godina. Ponavljanje kolonoskopije nakon 5 godina od negativne kolonoskopije pokazalo je da ≤3% ispitanika ima uznapredovale adenome. Ponavljanje kolonskopije u kraćim razmaciima nije indikovano, povećava rizik od komplikacija intervencije i nepotrebno finansijski opterećuje zdravsteni sistem. Bolesnici sa negativnom kolonoskopijom i rektalnim krvarenjem mogu biti upućeni na ponovni pregled i u kraćem intervalu, a sprovođenje testova stolice na sktiveno krvarenje u prvih 5 godina nakon negativne kolonoskopije se ne preporučuje zbog male pozitivne prediktivne vrednosti.

M-LONSU-RS-202503-00001