Širom sveta, mladi ljudi s Daunovim sindromom su pokazali da mogu postići uspeh i u oblastima koje nikada nisu očekivali da će biti deo njihove svakodnevice. Način na koji je dete s Daunovim sindromom prihvaćeno u porodičnom okruženju ima pozitivan uticaj na razvoj komunikacije, usvajanje svakodnevnih veština i bolje prilagođavanje u društvenom okruženju.
Deca s Daunovim sindromom imaju veći rizik od gojaznosti i često su gojazna.
Preporuke:
Držite gojaznost pod kontrolom – Iako vaše dete možda jede istu količinu hrane, radi iste aktivnosti sa istim intenzitetom i isto vreme kao njegovi vršnjaci bez teškoća u razvoju, ono će potrošiti 15% manje kalorija. Često se dijagnostikuje i nedovoljno aktivna štitna žlezda, što može doprineti povećanju telesne težine. Zbog sporijeg bazalnog metabolizma, vaše dete troši manje energije kada se odmara ili spava. Za optimalan rast i razvoj, od izuzetne važnosti je obezbediti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Hranite svoje dete hranom bogatom hranljivim sastojcima i ograničite unos nezdrave hrane bez nutritivne vrednosti. Bebe sa Daunovim sindromom treba dojiti što duže kako bi se stvorio što bolji imuni sistem, ali i kao prevencija gojenja.
Kada se beba rodi, može razlikovati slatko i kiselo, te u prva tri meseca preferira slatko, dok se mršti na kiselo i gorko. To je jedan od razloga zašto voli ukus majčinog mleka. Bebino čulo ukusa će se vremenom razvijati, oko petog meseca počinje da razlikuje i slanu hranu. Kako se na jeziku pojavljuje sve više pupoljaka, reakcije na određenu vrstu hrane će se postepeno menjati. Bebu treba hraniti polako do navršene prve godine, tako da ima dovoljno vremena da istražuje raznolikost ukusa, da nauči da uživa u hrani i da odluči koje vrste hrane preferira, ali i da postepeno prihvati hranu koju je ranije odbijala. Za sve ovo je potrebno vreme.
Manja deca obično počinju da prihvataju neželjenu hranu nakon više od deset ponuđenih obroka. Deci mlađoj od godinu dana ne dodaje se so, šećer, veštački zaslađivači ili pojačivači ukusa. Ako roditelji ne naviknu dete na zdrave i prirodne ukuse u mlađem uzrastu, teško će kasnije uspeti da se izbore sa aditivima i pojačivačima ukusa koji se nalaze u slatkišima, slanim grickalicama i instant hrani.
Pratite koliko zašećerenih napitaka pije vaše dete– Gazirana pića, sportski napici, čokoladno mleko i voćni sokovi sadrže velike količine šećera, što može doprineti prekomernom gojenju. Važno je obratiti pažnju na količinu šećera koju vaše dete unosi, jer su zašećereni napici najveći izvor dodatnih šećera u ishrani dece.
Pratite unos kalorija, prilagodite ishranu i povećajte fizičku aktivnost deteta, kako biste održali zdravu telesnu težinu. Ograničavanje unosa kalorija kod dece mlađe od 18 godina se sprovodi uz saradnju s pedijatrom specijalistom za ishranu.
Medicnska nutritivna terapija gojaznosti kod dece sa Daunovim sindromom uključuje:
- Davanje konkretnih preporuka za broj porcija iz svake grupe namirnica
- Podsticanje konzumacije hrane sa niskom energetskom gustinom (na primer, voća, povrća i nemasnog mesa)
- Ograničavanje unosa hrane sa visokom energetskom gustinom (na primer, slatkiša i pržene hrane)
- Izbegavanje potpunih ograničenja u ishrani
- Omogućavanje deci da svoju omiljenu hranu jedu umereno
- Praćenje unosa hrane i načina ishrane pomoću jednostavnih slikovnih prikaza
Problemi sa varenjem, poput zatvora, česta su pojava kod dece sa Daunovim sindromom
Preporuke:
Održavajte adekvatnu hidrataciju deteta kako bi se sprečio zatvor. Nedostatak tečnosti može dodatno otežati varenje hrane.
Podstičite unos vlaknaste hrane, poput voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica, kako bi se sprečio zatvor i olakšalo varenje.
Preporuku za unos probiotika daje pedijatar.
Visoka učestalost celijakije kod dece sa Daunovim sindromom zahteva poseban pristup ishrani
Kada se kod vašeg deteta dijagnostikuje glutenska enteropatija (celijakija), iz ishrane se izbacuju svi proizvodi koji sadrže pšenicu, ječam i raž, dok se u početku bezglutenske dijete često preporučuje izbacivanje i proizvoda od ovsa/zobi.
Preporuke:
- Namirnice koje se se mogu koristiti su one od kukuruza, pirinča, heljde, prosa, kinoe i amaranta, kao i bezglutensko brašno.
- Način ishrane bez glutena može da bude raznovrstan i zadovoljavajući ako dijeta deteta uključuje voće, povrće, jaja, proso, kinou, pirinač, heljdu, leblebije, pasulj, mahunarke, ribu i plietinu.
- U slučaju anemije ili neuhranjenosti, konsultujte se sa pedijatrom oko uzimanja dodataka vitamina i minerala.
Povećana sklonost ka intoleranciji na laktozu takođe zahteva posebnu pažnju.
Potrebno je izbaciti iz ishrane Vašeg deteta mleko i sve mlečne proizvode koji sadrže laktozu, i umereno davati proizvode bez laktoze koji su sada dostupni. Pojedini lekovi, mesne prerađevine i konditorski proizvodi mogu da sadrže laktozu.
Preporuke:
- Izbacite mleko i mlečne proizvode sa laktozom iz ishrane deteta.
- Koristite proizvode bez laktoze koji su dostupni na tržištu.
- Uključite jogurt bez laktoze sa probioticima koji vare laktozu a ujedno potpomažu i celokupno varenje.
- Nadoknadite kalcijum iz drugih izvora, poput belog pasulja, sardina, suvih smokava, zelenog lisnatog povrća (blitva, spanać, zelje, kelj), kajsija, pomorandži, brokolija, badema, susama i tofu sira.
Važno je pažljivo birati namirnice i pravilno ih kombinovati kako biste obezbedili adekvatan unos hranljivih materija i olakšali varenje deteta sa Daunovin sindromom.
Proteini – Meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi čine važan izvor proteina u ishrani dece. Preporučuje se odabir nemasnih izvora proteina i izbegavanje kombinovanja različitih vrsta proteina u istom obroku. Meso se najbolje priprema kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem bez suvišnih masnoća. Riba, kao lako svarljiv izvor proteina, može se jednostavno pripremiti pečenjem ili kuvanjem. Jaja su puna hranjivih sastojaka i trebalo bi ih često uključivati u ishranu. Mahunarke su važan izvor biljnih proteina i mogu se sjajno kombinovati sa žitaricama kako bi se osigurao potpun unos aminokiselina.
Ugljeni hidrati – Hleb, testenine, krompir i pirinač su osnovni izvori ugljenih hidrata. Preporučuje se odabir integralnih žitarica radi dobijanja korisnih biljnih vlakana i smanjenja kalorijske vrednosti obroka. Kombinovanje različitih vrsta ugljenih hidrata u istom obroku može povećati ukupnu kalorijsku vrednost obroka, pa se savetuje izbegavanje ovakvih kombinacija.
Povrće – Sezonsko i lokalno povrće trebalo bi biti osnova ishrane. Odaberite sveže sirovo povrće kad god je to moguće, a ako ga termički obrađujete, preporučuje se kuvanje na pari ili pečenje s minimalnom količinom masnoća.
Voće – Sveže, sušeno ili smrznuto voće treba redovno uključivati u ishranu. Bitno je pratiti unos kalorija, posebno kod sušenog ili orašastog voća, zbog visoke energetske vrednosti ovih namirnica.
Unos šećera i slatkih napitaka – Ograničite unos dodatog šećera i gaziranih napitaka koji mogu negativno uticati na zdravlje deteta. Preporučuje se smanjiti unosa šećera na manje od 25 grama dnevno i ograničiti konzumaciju zaslađenih napitaka na manje od jedne porcije nedeljno.
Sticanje zdravih navika u ishrani – Važno je uvesti raznovrsnu ishranu od najranijeg detinjstva i postepeno uvoditi različite ukuse. Deca bi trebala imati priliku da eksperimentišu sa hranom i razvijaju svoje preference. Roditelji bi trebalo da budu svesni uticaja svojih navika u ishrani na dete i da vode računa o kvalitetu ishrane i izboru namirnica.
U poslednjih nekoliko godina, značajno je porastao broj dijeta i preporuka koje su dostupne putem interneta, štampanih medija ili drugih platformi. Takođe, postoje i mobilne aplikacije koje omogućavaju „online“ savetovanje, diskusiju sa drugim članovima grupa, kao i naručivanje dostave hrane na kućnu adresu. Ipak, najvažnije je da se roditelji dece sa Daunovim sindromom konsultuju sa stručnim osobama kako bi se osigurala pravilna ishrana i optimalan rast i razvoj deteta. Navedene preporuke mogu pomoći roditeljima i starateljima u održavanju zdrave ishrane dece sa Daunovim sindromom,
Napomena: Tekst je napisan u okviru projekta Sinergistička edukacija roditelja dece s teškoćama u razvoju (SynergyEd), evropskog projekta podržanog iz EU programa Erasmus+.
Autor: Dr sci med Danijela Ristić-Medić, spec. interne medicine i subsp. dijetologije, naučni savetnik Centra izuzetne vrednosti za ishranu i metabolizam Instituta za medicinska istraživanja, Univerziteta u Beogradu.
