Prema timu stručnjaka, trudnice koje vode fizički i psihički stresan život mogu nerno da utiču ne samo na mentalne dobrobiti svog nerođenog deteta , već i na veći rizik od razvoja gojaznosti. Njihovi potomci mogu zauzvrat da “ prenesu “ povećan rizik na sledeću generaciju .
Prema timu stručnjaka , trudnice koje vode fizički i psihički stresan život mogu nerno da utiču ne samo na mentalne dobrobiti svog nerođenog deteta , već i na veći rizik od razvoja gojaznosti. Njihovi potomci mogu zauzvrat da “ prenesu “ povećan rizik na sledeću generaciju .
Istraživači, koji sprovode svoje studije na životinjama , veruju da stres majke izaziva promene u načinu na koji neuropeptid Y (neurotransmiter mozga) ponaša . Neuropeptid Y stimuliše apetit i može da podstakne formiranje i rast masnih ćelija . Stres može da dovede do modifikacije gena kod potomstva što uzrokuje povećanje aktivnosti neuropeptida Y i , zauzvrat , povećava broj masnih ćelija u telu .
Broj masnih ćelija koje ljudi dostignu pre svojih tinejdžerskih godina determiniše rizik za pojavu gojaznosti u kasnijem životnom dobu, rekao je istraživač studije Ruijun Hanu , sa Univerziteta u Minesoti sa odeljenja za integrativnu biologiju i fiziologiju . „Intervencije tokom trudnoće i detinjstva mogu biti efikasan način da se spreči gojaznost odraslih „, rekao je Han .
Međutim , više istraživanja je potrebno da se potvrdi da li stres proizvodi iste efekte kod ljudi .
Samo žensko potomstvo u studiji je pogođeno stresom majke tokom trudnoće. Istraživači nisu sigurni zašto je to tako, ali jedno od objašnjenja može biti zato što je masno tkivo važno za kasniju reprodukciju kod žena, rekao je Han.
Izvor: Experimental Biology 2011
