Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otklanjanju tog ili tih uzroka. Ona se sprovodi konzervativnim, banjskim ili operativnim postupcima i metodama.
Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otklanjanju tog ili tih uzroka. Ona se sprovodi konzervativnim, banjskim ili operativnim postupcima i metodama.
U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su uporni i istrajni. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzervativnih metoda, uključujuči, ako je to potrebno, i davanje hormona. Nadražajna medikamentozna, banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda, a takođe i kod njihove nedovoljne razvijenosti pracene hipofunkcijom prvenstveno ovarijuma. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. Podsticanje ovulacije, međutim, u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. U iu svrhu mogu se koristiti svi reproduktiVni hormoni (gonadoliberin, gonadotropini i ovarijalni honnoni). Ako se koriste ovarijalni hormoni obično se daju ciklično, na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni, a u drugoj progesteron. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum, a s druge strane, po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci, javlja se tzv. Rebound efekat, koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja gra
viditeta. Ipak, ovakvi slučajevi prilično su retki, te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadostimulina i klomifena. Za razliku od primene ovarijalnih hormona, koja je pri kratkotrajnom davanju u umerenim dozama po pravilu neškodljiva, davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima, kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. Isto tako, ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokiinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla, industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze humani menopauzalni gonadotropin (HMGhumegon) koji se daje u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonadotropinom. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja, odnosno od prekomerne stimulacije. No, ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja, jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha, sa lako povećanim i cističnim, osetljivim jajnicima pri palpaciji. U težim slučajevima jajnici se obostrano uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta pa i više, pri čemu izgledaju kao napete, elastične ciste. U najtežim slučajevima, sa vrlo brzim tokom, uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. I pored teške kliničke slike, kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita, pa da se stanje bolesnice popravi. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. Isto tako, bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacije mora se hitno intervenisati.
Prekomema stimulacija jajnika može se ispoljiti i višestrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom, koja nije retka pojava pri upotrebi gonadotropnih hormona, a naročito klomifena.
Pored konzervativne, za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. Operativna terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima, materici i kod endometrioze. Ovo u prvom redu važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda, razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. Rezultati i najpoznatijih autora kod rekonstrukcije prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. Poslednjih godina, međutim, izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. Tome doprinose savršenije operativne metode, kao i poboljšane preoperativne pripreme i, još više, postoperativna nega. U toku operacije otvaranja začepljenih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza, a postoperativno se vrše učestale instilacije da bi se očuvala postignuta prolaznost jajovoda.
Operativne metode za uspostavljanje prolaznosti obstruiranih jajovoda poslednjih godina u velikoj meri gube svoj značaj i smisao, jer ih sve više potiskuje korišćenje metode vantelesnog oplođenja.
Česta pitanja o Terapija ženskog steriliteta
Šta je Terapija ženskog steriliteta?
Terapija ženskog steriliteta predstavlja skup medicinskih postupaka usmerenih na otklanjanje uzroka neplodnosti kod žene, nakon što je taj uzrok prethodno utvrđen odgovarajućom dijagnostikom. Sprovodi se kombinovanjem konzervativnih, banjskih i operativnih metoda, u zavisnosti od toga šta je izazvalo sterilitet.
Koji su simptomi?
Osnovni znak steriliteta jeste izostanak začeća uprkos dužim pokušajima, dok prateći simptomi zavise od osnovnog uzroka i mogu uključivati neredovan menstrualni ciklus ili druge znake hormonskog disbalansa. Konačnu procenu simptoma i njihovo tumačenje uvek treba prepustiti ginekologu.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Sterilitet kod žena često je povezan sa nepotpunom prolaznošću ili obliteracijom jajovoda, kao i sa nedovoljnom razvijenošću jajnika praćenom njihovom hipofunkcijom. Tačan uzrok utvrđuje se individualnom dijagnostikom, jer izbor terapije zavisi upravo od toga koji je faktor u pitanju.
Kako se leči Terapija ženskog steriliteta?
Lečenje se sprovodi kombinovanjem konzervativnih, banjskih i, po potrebi, operativnih metoda, a kada je indikovano, uključuje se i hormonska terapija radi podsticanja ovulacije. Postupak je često dugotrajan i zahteva istrajnost pacijentkinje i lekara, a konkretan plan lečenja uvek određuje lekar prema individualnoj slici bolesnice.
Kada se hitno javiti lekaru?
Tokom lečenja steriliteta, posebno uz primenu hormonske terapije, potrebno je hitno se javiti lekaru u slučaju jakog bola u stomaku, neuobičajenog ili obilnog krvarenja, ili sumnje na vanmateričnu trudnoću. Svaka naglo nastala ili izražena tegoba tokom terapije zahteva bez odlaganja lekarski pregled.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
