TOKSOPLAZMOZA
(engl. toxoplasmosis), antropozoonoza proširena svuda u svetu. Izazivač bolesti je protozoa
Toxoplasma gondii. Glavni domaćin ovog parazita je mačka. Čovek i ostali kičmenjaci su
akcidentalni domaćini. Infekcija nastaje unoše-njem oocisti koje su izbačene sa fecesom životinja iz
porodice mačaka ili konzumacijom nedovoljno termički obrađenog mesa u kome se nalaze cistični
oblici Toxoplasmae gondii. U želucu se, pod dejstvom digestivnih sokova, oslobađaju paraziti
(tahizoiti) koji se krvotokom raznose u razne organe tela, najčešće u mozak, srce, oči, pluća itd.
Toksoplazmoza može da se podeli na: toksoplazmozu imunokompetentnih osoba, toksoplazmozu
imunodeficijentnih osoba (AIDS) i kongenitalnu (konatalna) toksoplazmozu. Kod imunokompetentnih
osoba, toksoplazmoza najčešće potiče bez ispoljenih simptoma infekcije ili kao glandularna forma
(mononukleozni sindrom). Retko se kod ovih osoba bolest manifestuje teškom kliničkom slikom,
čestim zahvatanjem CNS–a („Mass lezije“), gubitkom svesti, konvulzivnim krizama, fokalnom
neurološkom simptomatologijom. Kongenitalna toksoplazmoza nastaje ukoliko je trudnica stekla
infekciju tokom graviditeta (oko 40% inficiranih trudnica). Infekcija ploda tokom prvih meseci
fetalnog razvoja najčešće se završava spontanim abortusom ili teškim oštećenjima ploda. Ako do
infekcije ploda dođe tokom trećeg trimestra, dete se rađa naizgled zdravo, a bolest se može ispoljiti
mnogo kasnije tokom života. Kod kongenitalno inficirane dece, najčešće se konstatuju hidrocefalus,
moždane kalcifikacije, horioretinitis. Glavni lekovi protiv ove parazitoze su: pirimetamin (daraprim)
sulfadilazin, clindamicin i rova-micin.
Zaprati nas
