TREĆI KRAJNIK: Šta je, i kako se leči?

Deca su sklona bolestima koje ne srećemo često zbog odraslih osoba. Da bi smo vam pomogli da se bolje suočite sa potencijalnim problemima sa kojima možete da se susretnete u dok uživate i gledate kako vaš mališan iz svakog dana sve više raste, mi smo razgovarali sa doktorom Ivanom Baljoševićem, specijalistom ORL iz Instituta za majku i dete, na temu „treći krajnik“.

Da odmah pređemo na stvar: da li deca imaju treći krajnik??

Sva deca imaju treći krajnik ili adenoidne vegetacije. To je po svom sastavu limfno tkivo koje se nalazi iza nosne šupljine i iznad mekog nepca, u anatomskoj regiji koja se naziva nazofarinks. Treći krajnik predstavlja prvu liniju odbrane organizma od virusa i bakterija koje kroz nos ulaze u organizam. Najveće dimenzije ima između druge i četvrte godine života, kasnije njegova veličina spontano opada i potpuno nestaje posle 12 godine života.

Koji su rani simptomi ove bolesti, da bi znali kako da pravovremeno i ispravno reagujemo?

      Kod dece sve respiratorne infekcije započinju infekcijama nosa. Sekret iz nosa je u početku vodenast, da bi posle 3-4 dana dobio žuto-zelenu boju i gušću konzistenciju, što ukazuje na pojavu bakterijske infekcije. Sve infekcije iz nosa mogu da zahvate adenoid i izazovu njegovo uvećanje. Tada se razvija i otežano disanje na nos, praćeno hrkanjem. Ako je infekcija izazvana nekom jako virulentom bakterijom, dolazi i do pojave opštih simptoma kao što su povišena temperatura, malaksalost i gubitak

apetita.

Do kakvih komplikacija može da dođe?

 Komplikacije infekcija adenoida mogu da budu i upale srednjeg uva i bronhitisi.

Ukoliko su infekcije česte (4-5 puta godišnje), adenoid ostaje uvećan i predstavlja moguće žarište infekcije. Tako da mali provokacioni faktor (kolektiv, kontakt sa obolelom decom, hladno vreme…) može da dovedu do ponovnog oboljevanja. Deca koja imaju hronično uvećani adenoid stalno spavaju otvorenih usta, hrču i mogu da imaju i prekide u disanju. Obično su bledog tena, sa izrazitim podočnjacima. Kliničkim pregledom ždrela se može uočiti uvećano limfno tkivo iza mekog nepca.

Koliko traje proces lečenja?

Lečenje bakterijskih infekcija nosa i adenoida, praćenih povišenom temperaturom se uvek vrši antibioticima u trajanju od 7 dana. Radi toalete i ispiranja nosne šupljine uvek treba koristiti slane rastvore morske vode optimalne pH vrednosti, u obliku spreja 3-4 puta dnevno (na pr. Nisita[IV1] ), posle čega možemo da izvršimo aspiraciju sekreta pumpicom. Potpuno je pogrešno koristiti ispiranje nosa fiziološkim rastvorom u špricu, ubrizganim u nos pod pritiskom. Deca nemaju razvijene sinusne šupljine te se tako sekret iz nosa raspršuje prema uvu kroz Eustahijevu tubu ili prema donjim disajnim putevima. Zato je najbolje koristiti već pripremljene strane rastvore morske vode (Nisita[IV2] ) koji imaju svoj dozer prilikom ubrizgavanja tečnosti u nos. 

I na kraju, kažite nam, koje mere prevencije svaki roditelj treba da primeni da bi zaštitio svoje dete?

Deca imaju nešto suvlju sluznicu nosa nego odrasli i povećanu sklonost ka infekcijama zbog svog nezrelog imnuniteta. Radi prevencije infekcija nosa i adenoida treba vršiti svakodnevnu toaletu i ispiranje nosnih hodnika slanima rastvorima morske vode (na pr. Nisitom[IV3] ). Na taj način se vrši stalno vlaženje sluznice nosne šupljine, ubrzava rad trepljica u nosu i eliminacija tvrdih krusti i sekreta iz nosa.