TROFOBLAST
(engl. trophoblast, lat. trophoblastus), dvoslojni epitelni omotač horiona koji se sastoji od površnog
sinciciotrofoblasta i unutrašnjeg citotrofoblasta. T. pokriva unutrašnji deo horionske ploče,
placentalne čupice i bazalnu deciduu koja se graniči sa interviloznim prostorima. Struktura: 1.
sinciciotrofoblast – kontinuirani sloj višejedarne citoplazme u kojoj jedra imaju tendenciju da se
grupišu. Gornji sloj citoplazme je acidofilan zbog prisustva brojnih mikropinocitotičkih vezikula,
vezikula glatke površine, velikih vezikula različitog oblika i tubula glatkog endoplazmatskog
retikuluma. Donji sloj citoplazme je bazofilan zbog bogatstva granuliranim endoplazmatskim
retikulumom i slobodnim ribozomima. Mnoštvo pleomorfnih mikrovila formira četkastu ivicu i
prodire u intervilozne prostore. Sinciciotrofoblast je vezan za citotrofoblast malim dezmozomima i
zonulama occludens. Prisutan je sve do rođenja, ali kako broj citotrofoblastnih ćelija opada, on
postaje pseudoslojevit i dolazi u kontakt sa fetalnim kapilarima. Sinciciotrofoblast često formira
trofoblastna ostrva; 2. citotrofoblast ili Langhansove ćelije, sloj odvojenih kuboidnih ili zaravnjenih
ćelija čiji se broj postepeno smanjuje od četvrtog meseca trudnoće, mada su neke citotrofoblastne
ćelije prisutne u terminskoj placenti. Sve Langhansove ćelije leže na bazalnoj membrani i povezane
su međusobno dezmozomima i zonulama occludens. Ove ćelije se dele mitozom i njihovim spajanjem
nastaje sinciciotrofoblast. Trofoblast je glavni deo placentalne barijere, a sinciciotrofoblast luči
placentalne proteinske hormone kao što su: humani horionski somatomamotropin i humani horionski
tirotropin i steroidni hormoni (estrogeni i progesteron). Citotrofoblast vero-vatno produkuje humani
horionski gonado-tropin i možda fibrinoid.
Zaprati nas
